Aca Stojanov

Evo prolazi vreme
sati dani i godine
evo se obezvredjuju trenuci
i zvone razne reci
evo me starim i nisam
mudriji no sto sam bio
kada sam te svojom zeljom ubio
zalud te sada vaskrsavam
ne mogu se setiti
svakog detalja tvoga lica

Napisao sam na stotine
ljubavnih pesama
niko se nikada nije poredio sa nama
ti nisi bila balerina
ja nepoznati pesnik
dodavao sam nasem svetu i nasoj ljubavi
svakoga dana po pregrst novih stihova
sve dok nisam postao umoran
od malodusnosti

Uzaludno sam
skamenjen
zataskan u mracne uglove ociju
izgubljen u mracne ulice
pomenutog grada
i zivim imitirajuci zivote
voleci nekog pod prisilu
silom su mi se rodili sinovi
i silom sam skupio snage
da ih ispratim i pozelim
da nikada ne okuse ni parce
od velike ljubavi

Mozda poslednji put
dopisujem na vec napisano
nekoliko reci iz prazne duse
nestacu ali sta sa tragovima za mnom
govorice neko naizust
baladu za baladom
i ostavljati mrtvo cvece
na poguzvane listove
stotinu puta procitane knjige

Ako te zaboli nekad iznenadna tisina
Zamisli kako je meni samom u
Mraku u ostavljanju
Kako je meni bez tebe i kako je
Bezrecit biti
Kada ti se jako place
Zamisli kako se ta tisina
Razliva po celom svetu
I kako se poplave
Muka na zelena polja navlace

Pobegnu ptice u oblake
Sa njih na tisinu tek jedva cujni
Cvrkut baca koji dok do zemlje stigne
I sam postane mrva tisine
Zamisli kako se bez zvuk jeca
Trzas se kao breza na vetru
Po suzi i grcu na licu
Tek se vidi da places

Napisem pogledom po povrsini
Tisine reci koje bih glasno rekao
Ej ja sam jos uvek neko
Ni blizu ni daleko
Na pragu srca ko nezvani gost
Izuvam cipele hteo bih
Da udjem

Odjednom iz jedva cujnog suma radjaju
Se pupoljci reci
Nizu se stihovi novi
I novo sunce zasija ko osmeh
Na rubu usana
Zabeli se rec u povoju istine
I raste do nekog sutra koje ce nas zajedno snaci

Ne sapuci molitvu
Ime gospoda glasno izgovori
U mraku sto sumi
Iskrilo zvezde na nebu
Pretvori u oci
Zagrni se crnilom i po mraku
Uskim ulicama pod dremljivim
Svetlom mlecnog neona dodji
Do malog trga a potom preko mosta
Nad rekom u kojoj sam udavio
Poslednji uzdah za tobom

Znas li da sam te i juce
Pricao drugu pijanim otecenim jezikom
Kotrljao reci kovao misli
Krstio se pritom ne ispustajuci cigaretu
Iz pozutelih prstiju
Pricao sam te i odavao
Setio sam se ruzicastog mladeza pod rebrima
Njega sam ostavio da mi bude tajna

Kada budes pogledala za sobom
Ne plasi se ako ti se ucini da u senci neko stoji
To sam se ja pretvorio u mrak
Koji ce zanociti u tvojoj sobi
Izvadicu iz dzepa pomalo izguzvan san
Staviti ga pod jastuk
I otici pre svitanja