Plac
by aleksandar on avg.09, 2010, under Nekategorizovano
Nisam plakao
samo sam oprao pogled
da bi predeo predamnom bio jasniji
slika ostrija i lepsa
medju hiljade krovova
jedan mi je kao trun upao u oko
I sada dusom crtam mapu grada
da bi zauvek otisao iz njega
Osvrtanje je moja realnost
casa mutne tecnosti koja
ne toli zedj
Citam nebo
Zvezdani rukopis
Bozjom rukom ispisan
Mir sa sudbinom jos ne sklapam
Vec se lagano primicem predaji
Zalud sam ispisao stotinu prica
nezaborav mi je okamenio srce
Bole secanja gorki melemi
vidaju samo povrsinske rane
Ne placem to samo perem pogled
od prasine koja razjeda i zavlaci
u pukotine koje su vremenom
sve vece i vece
aleksandar
decembar 12th, 2010 on 22:11
Thank you anyway.