Aca Stojanov

Nisam stigao na vreme

Jer su se nisko spustili oblaci

Zasenili mi oci

Bio sam na vrhu planine

Razjapljenog srca

Kroz koje je duvao hladan planinski vetar

Negde u daljini pod oblacima

Gde pruga zavija udesno iza brda

Jos je usnuo grad

Kasnim a staza planinska vrluda

Kroz stenje i bodlikavo siblje

Vec nazirem krovove i crkveni toranj

beli most koji se nevino savio

preko srebra nabujale reke

U dolini sam na domaku grada

Vec bi me ko i prepoznati mogao

Da nije jos zaostalih oblaka u ocima

Ulazim u ulicu punu okrecenih stabala

Grgolji voda u bunaru

Maglu odnosi nekud vetar zaduvao

S juga ubrzavam korak

Vidim zutu kapiju zvekir na njoj

Lava sa alkom u zubima ljutitog pogleda

Sto ne prasta

Kasnim vise od veka sta znaci jos koji sat

Pomisljam kako si budna kraj prozora

I gle pomice se zavesa

Bas kada je kukurik petla zamro

Za mojim ledjima

Gledamo se a oblaci plove prostorom

Zamagljene plaveti

Vidis a ne vidis mene

Gledam a ne slutim te

Zar si to stvarno ti

Pitanje udara alkom o vrata

Razli se gorcina u meni

I mrak iz najdubljeg ponora

Mene preplavi i pokvari sliku

To ipak nisi bila ti

Zelja je pomerala zavese

Ponovo bih preko planine

Pre no sto kisa grune iz oblaka u ocima