Beleska o necemu cega vise nema…
by aleksandar on avg.27, 2010, under Nekategorizovano
Tako sam zedan rose i belih kisa
Pogleda pitkih sanjivih plavih
I gladan milja sa tvojih usta
Pravih proleca tek olistalih
U nevinoj mladosti od mnogo pre
Osvrt me jedan uporno boli
Za gomilom nemira ukrocenih
I gomilom reci okovanih
U brdo crnih debelih knjiga
Jedva nazirem prozore neke
U dnu ulice sto bledi
Pred novim raskrscem bola i razuma
Zazeleo sam se tople ruke
S razgorelom vatrom na dlanu
Snega sto uporno pada
U bozicno vece kada kroz tisinu meku
Praporca zvuci odnekud stignu
A mi cekamo gosta
Nicega vise toliko prisnog
Sve je prolaznosti sklono
Osecam kako prolazim i sam
Samo bih da zapisem osmeh sto me u stopu prati
I greje kada zastudi
aleksandar