Car odustajanja
by aleksandar on avg.27, 2010, under Nekategorizovano
Stojim na rubu ocaja na kom niko nije stajao
Obucen samo u mesecinu koja ce skliznuti sa mene
Cim na istoku pocne bledeti
Evo me u raskosno praznoj noci u kojoj sam sebi nisam dovoljan
Sa dve ocajne ruke i utisanim srcem u grudima
Kao u limenoj kutiji po kojoj potmulo udara ono sto je trebalo biti srce
Stojim prebirajuci po olovkama mog secanja
Kojima bih te napisao preskrabao pa iznova dodajuci ti prideve koje nisi
Mogla ni sanjati prebiram trazeci olovku crvene boje kojom bih podvukao
Sve vazno sto ti nikada nisam rekao u svojoj velikoj prici
Klizi sa mene srebrna svila mesecine
Koza mi se jezi stojim nag nad ponorom sve mislim da cu moci da uzletim
Ali bi me misao o letenju verovatno ubila
Okrecem ledja ponoru odustajem od letenja
Ja nekrunisani car odustajanja nag ulazim u tvoje snove
Vec vidim kako me uzimas pohotno i nehajno kao da me nikada vise neces pustiti
Da iskocim iz tvog sna i budem malo stvaran
Zelim da se obucem budem medju ljudima
Zelim da se izgubim
I da me dugo dugo trazis
aleksandar