Senka
by aleksandar on avg.27, 2010, under Nekategorizovano
Vec dolazi kraj letu
Sazrelo sunce na horizontu
Ostaje raskos za nijansu tamnija
I staze u svom spletu kroz ugazene trave
Do mesta na kom su zemlja i nebo u dosluhu
U ljubicastoj magli predvecerja
U trenu ce buknuti biljuri gradskih svetala u dolini
I samo samotnjak sto tamni pod hrastom razgranatim
Svoju ce misao slati umesto sebe
U uske ulice predgradja
Ceka da ozvezda nebo
Da kriknu nocne ptice
Pa i on da krene gradu
Pogledaj tamnu senku
Sto se izduzuje po pustom putu
Trun je u mesecevom oku
Uperen u zamracene prozore
Pomice se tamna i spora
Kao da je nasla to po sta je dosla
Spustivsi se stazom do grada
Odjekne zvono na tornju crkve
Potom se nema ponoc razli malim trgom
U kom ukocena ruka pesnika
Bronzanim prstom upire u istok
Na klupi zaspali starac drema
Do nogu budan pas lezi
Cupav i crn gleda u senku
Koja trgom klizi i zar u ruci cigarete
Koja lenjim sjajem imitira zvezdu padalicu
aleksandar