Aca Stojanov

Samo mi je raskrsce pod snegom
Pred ocima
Prljavi tragovi tockova i stopa
U nevinoj belini
Bulevar sto se muti pod svetlom neona
Tri kisobrana i tuga
Mecava sto ledi misao
Ujeda za dusu
Cvokocem neizrecene reci
Psujem taksistu sto kasni

Okrecem se raskrscu
Na kom komanduju semafori
U trenutku kada je zatreptalo zuto svetlo
Ucinilo mi se od tamne siluete
Pod zavesom snega da na pesackom
Prelazu stojis ti
Medju ljudima bez lica

Okrenuo sam se
Raskrscem se razmilela smrznuta svetina
Krila te je od mene
Taksi je stigao
Nisam znao kuda cu
Pa sam ‘nako na brzinu
Promrmljao tvoju adresu
Plamteli su prozori tvog stana
Sneg mi je golicao obraze
Opet sam u nedostatku hrabrosti
Poceo da pevusim:
„Jer ja sam skitnica…“

Krenuo sam vec u lagani beg
U povlacenje u moje tople price o tebi
Sto u koricama od zlatnih misli
Tvore knjigu mog postojanja
Kao da sam cuo da me dozivas
U trenutku kada sam popravljao sal
Potom istresao pahulje iz kose
Ovoga je puta taksi stigao
Brzo i odvezao me do raskrsca
Pred kojim sam ga zamolio da zastane

Dodao sam nekoliko recenica
U knjigu mog postojanja
Zatvorio oci
I izgovorio svoju adresu
Koju sam trebao
Te veceri zaboraviti