Aca Stojanov

Stvorili su me

Sa ocima koje su gledale u napred

I kao da sam vec sve video

Kada su drugi tek ucili da gledaju

I kao da sam sve upoznao

Kada su drugi tek otkrivali

Kako je biti mali u velikom svetu

I kako neprimeten i neznatan

Onome koji je tebi sve

I kako je neko prisvojio misao

Koju si ti mislio

Pa te sa prezrenjem gleda

Ne shvatajuci da si dosao po svoje

Kada trazis da ti je vrate

Stvorili su me

Kada sam mislio da treba

Da ostanem nestvoren

U toplom mraku

Nerodjen

Stvorili su me i odali

Zurilo im se da pocnem ziveti

Kao da sam leptir

Kao da ce tri dana brzo proci

Dali su mi mnogo dana

A ja sam vec odavno izbrojao do bezbroj

I otisao da razmisljam

O onoj sto mi je ukrala misao

I nece da mi je vrati

Zasto su me stvorili

Kada mi sem praznog zivota nisu dali nista

Kao da je jednostavno napuniti zivot

Ne nisu me trebali dirati

Kada sam se prvi put vratio u mrak

I odlucio da me uopste vise ne radjaju

Sada samo bez razloga starim

Talozim price pod noktima

Kojima ponekad pocesem dusu

A prica mi se opet desi

Zasto su me stvorili

Kada se vecito

Nekome ponavljam

I vecito me neko dokazuje sebi

Podmece ogledala ne bi li postao svestan

Svoga postojanja

Kao da su ogledala ta koja stvaraju svest

O nekom bicu

Zato se moja zbunjenost nasla na ispitu

Sve linije su ispravili

Obojili oci

Obojili lice

Ponovo su mi ispisali dlanove

Navili srce da kuca

Ponovo su me vratili kuci

Poklonili mi sve sto neko kao ja trebao imati

Ponovo sam poceo da pricam

I ponovo spoznao svaki

Delic svog ponovljenog bica

Bojim se ispovesti

Ne mogu dusu da prevrnem

Kao dzepove na pantalonama

Ne mogu da uramim sebe

Da pisem posvete

I tudje rime

Umem samo da se setim

Svih svadja koje su me objasnile

Svih pesama koje su me rastuzile

Plasim se da kazem sve

Uvek mi za zube zapadne

Vazna trunka istine

Znam samo da se bojim

Da postanem maslacak

Onaj precvali nezan

Zaduvala bi kosava

I seme mene bi odletelo

U vasionu i postalo zvezda

A sve sto sam zavitlao u nebo

I kamen i pogled i slutnju

Sve sa na zemlju vratilo

Strah me je

Da cu se otudjiti

Od sveta koji si napravila

Sve mi je tesnje u njemu

Nedostaje mi jedna samo siroka ulica

Drvoredi senke

Da zivim da se sakrijem

Da prolazim

Da dolazim

Strah me je

Da moje NECU

Ne pobedi sve u tebi

I oko nas

Bojim se svojih strahova

Opecice me sunce ako je blizu

Pa cu te nekako drugacije zvati

Nekim hladnijim imenom

Da se ne bih opekao

Rastrubicu pricu

O tebi

Jer se bojim da ne postanes tajna

Sve sam svoje tajne pogubio cuvajuci ih

A tebe toliko cuvam

Kazem plasim se ispovesti

A sta je upravo ovo

Ako ne ispovest

O jednoj ljubavi o nama

O jednom suncu

Kojem sam promenuo ime

Plasim se poricanja

Zato nista necu poreci

Ni koliko

Ni zasto

Ni dokle

Cu te voleti

Znam da je to zato sto ne moram

Jednostavno tako hocu

A kada hocu

Onda se manje plasim