Neponovljivo
by aleksandar on jul.06, 2011, under Poetry
Posle tebe
je sve
neponovljivo
Posle tebe semenje ne raznosi vetar
kamen je kamen
A klupa klupa
mesecina je samo svetlo u tami
Posle tebe sve je neponovljivo
i nikada vise
Ni ja vise nisam ja
nestao sam
ne mogu se ponoviti
Posle tebe tisine su duboke
kao najdublja mora
A mene zovu crne ribe
U tisinu i crnilo
U krilo boga mraka
Boga nicega
I neponovljivosti
Posle tebe
rec NISTA
Ima oci nos usta
I jako lici na mene
Posle tebe vise nista nema cenu
Sve je jeftinio i prazno
I vise nema smisao
Posle tebe bih mogao
napisati jos mnoge gluposti
Rimovati osmehe sa nekom beznacajnom recju
Posle tebe vetar prolazi kroz mracne crne rupe
I nestaje u nekom novorodjenom svemiru
Gde NISTA jos uvek lici na mene
Posle tebe
je sve neponovljivo…
aleksandar
septembar 29th, 2011 on 22:32
predivno…i neponovljivo!
oktobar 8th, 2011 on 22:08
Izvini sto ti sada dgovaram na komentar, hvala na svemu