Kobajagi pesma
by aleksandar on jul.23, 2011, under Poetry
lakse mi je bilo kada sam bio bezimen
Mogao sam se sakriti u zamagljene neodazive
Ovako se zaljubljujem u tvoje reci
I pesma mi se pise i kada ne treba
lakse mi je bilo kada sam bio nepomican
Samo je senka opisivala krugove oko mene
A ti si me pronalazila bez pridike
Ovako samo lutam kacim se za vetrove
kao balvci za spore tramvaje
lakse mi je bilo kada smo bili stvarni
I kada je svaka istina mogla da se okrene naglavacke
Sada je sve strogo belo i nepostojano
Zivimo samo ako nas neko prica
Postali smo samo junaci pesama
Vinovnici romanticnih prica
lakse mi je bilo kada si me izdala
jednom praskavom poljubcu
kada si me gadjala pogledom i osudjivala
na kratkotrajne robije u tvom kobojagi cvrstonm zagrljaju
Lepse mi je bilo da te kobojagi mrzim
jer nisam morao izmisljati izgovore.
aleksandar