Vreme za pricu
by aleksandar on okt.08, 2011, under Poetry
Iz jedne samoce
U drugu
Iz duboke u dublju
Iz jednog dana
U sivilo drugog
Iz tajne u nevidilo
Iz sumnje
U stvarno nistavilo
I bi li me zaustavila
U pola uzdaha
ustrelila pogledom
Nahranila recima
Bi li mi utisnula sjaj zvezdani
U oba oka
zagledana u daljine
Niz ulicu
do pristanista
Gde poglede zaustavlja reka
Srebrnim prozirnim maglama
Iz jednog kaputa u drugi
mrtve ruke sanjaju
Tudje prste u dzepovima
Vozovi kasne vecnost i cetrdesetdva minuta
Na stanicnim peronima
Rite ne zaceljenih reci
Izgazeni osmesi
Istine u pozutelim zubima
skripe nerazgovetnim zvukom
Covek je daljina
Ako ga misao ne pohodi
Nikoga nemoze stici
Covek je nem
Dok ne jaukne
Sam dok ne pronadje sebe
U tudjim ogledalima
Vreme je za vetrom
obelezene price
Okrnjene gromovima
natopljene kisom
Izbrazdane suncevim zracima
Koje prave bore kao oko ociju
koje traze ptice
U samu srz nebeskog prostranstva
nebi li im za krilo okacile
nepovratne pozdrave
aleksandar
oktobar 9th, 2011 on 11:06
Pozdrav Aco,
zaista je zadovoljstvo citati tvoju poeziju, a „Pesma krhke stvarnosti“ i ova posebno su me dojmile. Snaga istine, surove i ogoljene do srzi, koju prospes pred citaoca tako je upecatljiva da nastavlja da se koprca i traje u citaocu samom, vodeci ga do sebe drugacije zivog.
Svojim talentom tako lako pomaknes teske zastore duse, i bas zbog toga tvoji stihovi traju, rovare, opominju i pokrecu ka naprijed, ka novom, ka nepoznatom. Stoga… beskrajno hvala.
oktobar 19th, 2011 on 16:14
Hvala draga Ljiljana na razumevanju moje poezije i lepim recima. Drago mi je ako te sta od moje poezije toliko nadahnjuje…Drugarski te pozdravljam.