Zena
by aleksandar on jan.03, 2012, under Poetry
Znam te ti si prekrstavala jutra
Zlatila puteve i puteljke
I rodila sunce
Moj si dan sto se laticama ruza podaje
Pogledu i krv sto kaplje iz zaustavljenih fontana
Mali slucajni vatromet uz prasak poljupca
Bubamara na golom ramenu
trava i nebo ceo svet sto se pod kupolom ljubavi
Kupa u strasti meni i tebi
Znam te ti si me zakljinjala
Ubedjivala da mogu biti bolji i jaci
I da sam lep govorila
kada sam lice umazao od mrakom i senkama
kada sam klecao i klonuo pod sumnjama
Ti si radjala zvezde u zenicama oka
ljuljala brodove u lukama
gde sam se predavao pozudno secanju
I stvarnosti da si ti jedna jedina
Znam te kada te nema
U meni si umes da dodjes zeljama
I obecas da ces se cekanju predati
Potom i meni kada nam se ruke pretvore
U krila zlatnih zdralova
kada se priblizi jesen
I pripitomi sunce na celu
kada se zabele trotoari
i olistaju breze svilenim i saputavim listovima
na vetru.
aleksandar