Moja malenkost
by aleksandar on jun.27, 2011, under Poetry
Kako si danas velika
Kako si danas nadvisila sve
nadvisila noc
bacila pogled mesecu preko ramena
Daleko u buduce svitanje
I nisi na prstima stajala
kada su ti oblaci bacili senku preko cela
Svo se modro gorje
Pod zvezdama umirilo
jer si ih kao tresnje mogla brati
ja sam ti kao trun prasine
Doticao stopala
Pozdravljala si ptice
kojima si bila nedostizna
Trazila si me u maglama i travama
koje su doticale tvoje clankove
Ali me nisi nasla
Moja ti je malenkost
za to vreme pisala pesmu
koju ces joz dugo kao crnilo nositi pod noktom
Na palcu leve noge
Kako si danas velika
Kako si danas nadvisila sve
nadvisila noc
bacila pogled mesecu preko ramena
Daleko u buduce svitanje
I nisi na prstima stajala
kada su ti oblaci bacili senku preko cela
Svo se modro gorje
Pod zvezdama umirilo
jer si ih kao tresnje mogla brati
ja sam ti kao trun prasine
Doticao stopala
Pozdravljala si ptice
kojima si bila nedostizna
Trazila si me u maglama i travama
koje su doticale tvoje clankove
Ali me nisi nasla
Moja ti je malenkost
za to vreme pisala pesmu
koju ces joz dugo kao crnilo nositi pod noktom
Na palcu leve noge
Kako si danas velika
Kako si dans nadvisila sve
nadvisila noc
bacila pogled mesecu preko ramena
Daleko u buduce svitanje
I nisi na prstima stajala
kada su ti oblaci bacili senku preko cela
Svo se modro gorje
Pod zvezdama umirilo
jer si ih kao tresnje mogla brati
ja sam ti kao trun prasine
Doticao stopala
Pozdravljala si ptice
kojima si bila nedostizna
Trazila si me u maglama i travama
koje su doticale tvoje clankove
Ali me nisi nasla
Moja ti je malenkost
za to vreme pisala pesmu
koju ces joz dugo kao crnilo nositi pod noktom
Na palcu leve noge
Neumitni dokaz
by aleksandar on jun.27, 2011, under Poetry
Pogledaj u sat
mala kruznica dve kazaljke
crtice brojevi
Vreme ne laze
neumitni dokaz
Mnogo toga kaze
Kuca mrva srca
Korak necujan
bolan
razara glatka lica
Ocas bora
neumitni dokaz
U mrak
U nigdinu
Uperen tuzni putokaz
Sav od ledenih pogleda
tu se jedna crna tacka pojavljuje
U mutno plavoj liniji
nedogleda
Pogledaj povrsinu vode
Bozije ogledalo
Prostrlo se nebo po njoj
kao ja kada sam ti se predao
jednog leta
I eto nas
u epicentru secanja
neumitna steta
Mrve se minuti beshrabrosti
Dosao sam
Ali ne mogu pred tobom stati
Samo cu proci
Oprosti
Hocu mirno da starim
ja kocka leda sto se topi
kajem se sto me opi zalutala zelja u povratku
Kome
da li meni
Ili nekome ko na mena zalud pokusava da lici
Brodski dnevnik
by aleksandar on jun.26, 2011, under Poetry
Nadisao sam se slanog vazduha
na prepunom brodu ludaka
Pozajmio sam sebe
Tami punoj srme
osedelom jutru
Okrutnom ocu ostarelog dana
Trosim se
kao kreda koja skripi po zelenoj ploci
Ispisujuci razlomke
jednacine sa bezbroj nepoznatih
Od soli mi slane reci
U oba oka po jedna riba pliva
Ja sam mornar
Zalutala duso
Lud kao sto je u ostalom cela moja posada
kapetan savest
ispisuje brodski dnevnik pljujuci u tup vrh mastiljave olovke
I bogorada
Zaludne piruete magnetnih kazaljki
Kompasi lazovi i dalje lazu
Pokazuju petu stranu sveta
Mirne luke su za bajkoljupce
meni malo stvarnosti spakuj u boci sa porukom
baci je u more
Hipnotisi talase
Moja adresa je tacka na polutaru
Moje odrediste je ispod sazvezdja raka
Moja majka me deveti put oplakuje
Doneli su joj moj zlatni zub
Moja devojka
je zkrcmila svoju mladost
jecavi zvuci harmonike
Misao koja hramlje u paralelnicima
Svetovi istroseni kao kutije u kojima prposno
ispustaju zvuke preostala dva paldrvca
neslavni borci protiv mraka
I izgubljenosti prica je dovrsila sebe i mene
Moj me kapetan vise ne spominje u brodskom dnevniku
Zeleo sam da budem ti – Pesma posvecena Miki Anticu
by aleksandar on jun.26, 2011, under Poetry
Bio je januar kada sam pozeleo da budem ti
Bila je zima snegovi su mi upali u oci
Pogledi su pravili smetove
Bio je petak sesnaesti
kada sam popio cokanj rakije
Kada sam se raspevao kao harmonika
kada sam te snevao kada sam bio ti
Moj Veliki Veliki Druze
Drugarcino sa zastavama istine u kosi iznad usiju
sa planinom u srcu kroz koji si probio tunel
Bio je snegom posut dan
kada sam prtio staze do tebe
kada sam ti sa dlana citao ono sto su saputale
Od vetra ti popucale usne
Dao si mi beli dinar
Za dane koji nisu jos pocrneli
Plasio sam se da sa tobom raspredam predivo pesme o ljubavi
Moja vera u tebe
Bila je Verica
bila je zeravica
Bila je smisao okicenog bozicnog drvceta kojeg smo
raskitili na dan moga rodjenja
Skoro da sam bez duse bio kada sam hteo biti ti
A bez duse se to nikako nije moglo
Kupio sam olovku i lagao da si mi je ti poklonio
Jednog maglovitog praznika
Mozda je bilo i Bogojavljenje
ne znam
Bog te je sigurno voleo
kada toliko reci imas da sa njima cinis sta hoces
Bila je noc kada sam se zalutao medju vas
Cije oci cije reci cije ruke sijaju u mraku
Sta se to desilo sa nama
by aleksandar on jun.05, 2011, under Poetry
I ovo me je leto zaobislo
Iskrsla jesen lisce neko zlatno
Stazama naislo
pa sapuce zgazeno na betonu
odu zgazenih i onu
jecavu muziku vetra
U sivim linijama vidika
priziva
od neceg se muti slika
Most u maglu tone
kejem promicu senke
A nebo milione zaludnih pogleda
Upija i od njih pravi zvezde
U modrim nocima oktobra
Sustigla jesen
O prozor kisa udara
Jasne se nizu reci
Ali pesnik bez dara
Zaludan masta o sreci
A sreca je zena
otisla davno
I naravno nikada se nikada
Vratiti nece
Bila je jesen
Nalik ovoj
Prva se nametnula pesma
Zaludni prolaze sati
zaludnih godina
kapi
sto nezno klize
sa svile crnog kisobrana
ja sam se radovao jeseni
Sto me je odabrala
da se raspisem njome
A sada nemam reci
Za uvelo lisce
Ponestaju mi ona titrava nezna slova
Za klupu pod svetiljkom
Za tugu ostavljenih klovnova
Za nacrtan osmeh na nasminkanom licu
Jos samo jednu da pomenem sitnicu
Sebe
Odlaze brodovi
Niz sivu zatalasanu reku
I ja bi zaplovio njima
U drugu neku pesmu
Sa drugim nekim istinama
O drugima
ne o nama
Parkovi puni ptica
Krik sivih posvadjanih vrana
krik sto se u pitanje pretvara
Sta se to desilo sa nama?
Sa tobom
by aleksandar on maj.10, 2011, under Poetry
Kao kada podivlja basta
pa korov obavije lekovite trave
Smilje i bosije
kao zagrljajem kada me obuzme svo to bilje
nestacu u talasima zelenim
I mozda me pod crnilom zemlje
zeli oganj pakla ili cu kristalnim stepenistem
Moci ici samo do ruba raja
Ili cu tek na pocetku beskraja
zapeti o hladni belutak
I vratiti se u zakorovljenu bastu
jer nije pravi trenutak
za umiranje.
Kada se cvetanju predas
Ti tanusna travko nemirna zelena vlati
Obema rukama uhvati vetar
Iscupaj samu sebe
iz utrbe zemlje
U modrim jutrima jula
Pod toplom rukom leta
uspavano seme klija
predodredjeno da cveta
tek kada ga tvoja ruka
U kolevku od zemlje stavi
Kao kada u mojoj glavi
Uleti misao kao leptir
Sto krugove pravi oko sijalice
misleci da je malo sunce
Opecicu se recima izgovoriti zelju
jezicu se jer cu na svom telu
osetiti zaboravljene prste
Mozda ce trave u vrtu
Postelju da sacine
u kojoj se dugo dugo spava
sanjajuci vecnost sa tobom.
Prokleto sam
by aleksandar on maj.02, 2011, under Poetry
Javi kada budes ciste duse
javi kada budes sire ruke
javi kada budes zidove rusila
kada isplovljavas iz luke
javi kada hoces
I kad me potpuno neces
kada bezis
ili pozelis da se predas
javi kada dajes sve
I kada nista nedas
Zbunjen sam sinoc
zakopao pod drvetom
Slomljene zvezde krak
hteo sam da ti ga dan
Dosta mi je da budem zbunjen
Hteo bi malo da znam
Mogu li uzeti malo tebe
tako sam prokleto sam
Javi kad ti je dosta
Snegom zatrpanog grada
pogledaj jos uporno pada
Javi kada budes htela
Dve sake reci
i istine pred noci naglo odlazi dan
javi kada da dodjem
Tako sam prokleto sam.
Ja imam…
by aleksandar on apr.17, 2011, under Poetry
Ja imam gomilu oblaka
lenje bele gromade
Sto salju pokretne senke
na polja
kojima hrane krovove grada
i trgove
Ja imam
Milion litara kise
Koja samo na moj znak ceka da padne
da natopi polja
da napoji krovove
da trgove pretvori u ogledala
Ja imam recnik senki
Punu kutiju senki
Kojima ti mogu zasenciti oci
Uciniti da budes neprimetna
a tu na dohvat ruke
na polju
na krovovima
na trgovima
Svuda gde gde bi zelela biti skrivena
Ja imam
Knjigu u kojima cuvam misli
Tvoje moje nase i tudje
misao koja lebdi
na metar od polja
koja se skotrljala sa krova
Koju sam ti sapnuo na uve
na sred trga
Ja imam
Prazno mesto u grudima
U njemu moze stati polje
Mogu stati svi krovovi naseg grada
Trg na kojem si ti
ja imam…
Moja misao…
by aleksandar on apr.17, 2011, under Poetry
Nikada ni jedna moja misao o sreci
Nije bila potpuna i jasna
Bila je to maglom zacinjena slika
nekog malog trga u prolecu
Nikada se nisu
Tim mislima setali
Ljudi sa potpunim licem
Svima je nedostajala ona tanana bora
Sto im lice cini ozbiljnim i svetlim
Svi su u ocima namakli senke
prepolovili recu na usnama
I samo mumlali pricu o nekom
ko sam verujem bio ja
Svi ti moji
zamisljeni saputnici
Igraju karte pod zutim svetlom
U zadimljenoj kafani
iz koje sa dimom cigareta
izlazi tugovanka
nasminkane raspevane zene
sa nabreklim grudima u brokatnoj haljini
I romanse koja odlazi na pravu adresu
U dnu mojih misli
pa na povrsinu secanja
kao na mirnom ogledalui reke koja isparava
u prolecu
Sve moje ljubavi
su leptiri
Sto nocu kruze oko svetala
Dok im sijalica ne sprzi krila
pa u smrtonosnom lupingu
Skoncavaju na plocnicima
Plocnici su elegicni nemi
Sijaju posle kise
I samo zvono sa crkvenog tornja
Podstice na korake
koji disharmonicno odzvanjaju u noci
Setim se
da sam ti duzan dva poljubca
Za dva uzarena obraza
I jedan ugriz za usnu
koja se susi na vetru koji duva
po stanicnim peronima
zaboravio sam datum tvog rodjendana
te svakog jutra pomisljam
mozda je danas
mozda je danas
mozda je danas
odjekuje sapat
u meni.
San
by aleksandar on feb.18, 2011, under Poetry
Svet je veliko stepeniste
penjemo se i spustamo
na kamene trgove
Na vrhove planina do kamena
I vetra do mauzoleja
Do komplikovanih lepota
Odlazimo u mracne
Skrtorecive dubine
U dubine tihih reci
Dan je veliko osvescenje
Svetlo koje obecava
Koje ti ne dozvoljava da se naviknes
na uvek jasne slike
I vec je noc
vec je modrilo plisa
meko na jagodicama prstiju
U staklu ociju
suprotno od onoga kada trepti ozvezdalo nebo
Sa stepenistem koje vodi
Do mirne ruke
meseceve
Noc je dubok dzep
sa sitnim sumnjama
Sto zveckaju ljutim neizbeznim zvukom
Zubi o koje se lome reci
presecaju psovke
Noc je nalik smrti
Ako joj nedostaje san
Pobedu odnosi sveca u curaku
na stolu pored srebrne tacne
U kojima vec dugo trunu
jabuke razdora
Vreme je bujica koja se
Brzo povlaci
A smenjuje je nova koja te se ne tice
U kojoj si uspomena
prizvuk
razmak izmedju dve reci
Tisina
prasina
Niko
Vreme je vir koji moras shvatiti
Koji te uvlaci u sebe
i oslobadja i boli i lepote
vreme je trenutak
U kojem hvatas samoga sebe
U prolazne zamke
Istina je
Barsun i kamenjar
prasina sa otiscima cipela
Modro polje oroseno
Belutak jos topao
ostrica jos mokra
krv koja se zgrusava na ranama
Oko koje ne trepce
Ona je svevideca
mada me dosta puta nije videla
Ona je spremna da radja
I ubija
Mnogo me je puta
i rodila i ubila
aleksandar