Aca Stojanov

Sa zgarista pepeo podigli vetrovi
Uzneli ga iznad nasih glava
nebo je tada posivelo i rasplakalo se kisom
Znam samo da se na toj maloj lomaci
pekao i moj ponos

Gorele su neke druge vatre
Ali ne na tom mestu blizu sunca
na na vidikovcu sa kog nam se predavao
Citav grad u raskosi letnjih veceri

Gorela je vatra sa sjajem u nasim ocima
sa svetlom na nasmejanim licima
Sa prstima u cvoru strasti
Mirisala je trava i cvetovi sa rascvalog zbuna
iza nas
Oglasavali su se slavuji i saputali
vetrovi zakaceni za grane drveta
Koje se nadkrililo zastitnicki nad nama

Drvece stari sporije od nas
Poseku ga zlobom ili ga ubiju vetrovi pobesneli
Ostanu samo mrki panjevi sa mladicama koje teraju inat
sa kapljicama zivota na neznim listovima
na zgarisu tek potamneo kamen
prekriven mahovinom proslosti
leta jeseni i zima

A nas su pustili da se udaljimo jedan od drugog
da se ne skarasimo pored nikoga
Da budemo nesigurni i hrabri u svojim nesrecama i srecama
da prekrstavamo ljude da se i sami drugacije zovemo
Da cuvamo svaki svoju polovinu price

Odlazim na brdo iznad grada
tamo gde nebo mogu dohvatiti rukom
Gde mogu nabrati pune dzepove zvezda
da se secam da od papira na kojem se nalazi
polovina nase price napravim papirnu rajsku pricu

I pustim je da odleti

Hocu da te cutim
Da sam nem
I prazan kada me bilo sta podseti na tebe
Zapamtio sam vise nego je potrebno
Prica bi progutala vekove
Nestalo bi svetla u stanu
Bio bi mrak
Ja bi se davio u crnilu ociju
U kojima je svetlela daleka vatra
U kojoj sam izgoreo

Sve me podseca na lomacu
U kojoj se bacaju nepotrebne stvari
Kuca na periferiji
Samo jedna svetiljka
U ulici
U kojoj je prvo svitalo
Jednog se jutra nije oglasio petao
Zaspao sam kraj tebe
Jos uvek nisam budan
Hocu da te cutim
Drugima
Stalno me nesto o tebi pitaju

Zivimo u dva razlicita grada
Ti u nasem
Ja u tudjem
U njemu nemam nista svoje
Sve sam pozajmio
I reci su mi pozajmljene
Mozda bih sta izostavio ako bih
Hteo da te pisem
Dosli bi po svoje reci
I morao bih te dati
Kada budem vracao dugove
Moram te cutati

Ili da u sebi ponavljam sve sto sam hteo reci
I pocnem pricati kada budem dosao do svojih reci
Tako si daleka
Kao svi neodgovori koji su se pretvorili
U suvo jesenje lisce koje mi susti pod nogama
Mozes li izbrojati pitanja na koja nikada nisam dobio odgovore

Ti si moja daleka jeseni
U mansardi koju smo kupili
U mraku koji smo stekli
U praznini koja nam se nametnula
Ko nosi moj kaput
Kome li si poklonila moje kosulje
Kome si dala moje oci
Kada te vise ne vidim

Evo me
Na stanici
To je moje mesto upornog odustajanja
Voz pristize na treci kolosek
A polazi u dvadestjedan sat i pedeset minuta
Ovoga puta ne kasni
Prvi put posle dvestotine godina ne kasni
To mora da nesto znaci
I kisa vec lagano tera da se ukrcam
Medju poslednje putnike

Prtljag su mi moje misli
mala putna torba
Sa bocom vina iz hiljaduosamstos…
Napukla casa iz MAZESTIKA
Koju smo ukrali
Slaveci tvoj rodjendan
Voz me nosi
Kloparaju metalni tockovi
Ujednacenog ritma
U duetu sa srcem kojeg sam
Posle dugo vremena ponovo svestan

Bice jutro kada stignem
Lelujace magla bulevarom
Da li se isto zove ulica kao nekada
Bulevar Oslobodjenja 47 sedam
Peti sprat stan 23
Ili je to sada postao bulevar neutesnih
Ko ce znati
Tek ti ni ne slutis da stizem
Slep i nem
Sa srcem koje klopara
U ritmu tockova voza

Ne pali svetlo kada udjes
I u mraku sve je isto
Nista nisam pomerao
Samo sebe
Samo sam misao svoju
Pomerio ulevo
Oziveo zaspalo srce
Naci ces me
lako

Mirisem na vetar
Na oktobar
Na cutanje
Ne pali svetlo
Lakse se izgovaraju reci
Koje svom tezinom padaju
Na pod smrdljivih kafana
Posle ih kupim
Trazim
Zature se medju pijanim nogama

Ako upalis svetlo
Mogu te uplasiti moje oci
Izbledelo zelenilo
Skorela krv na usni
Ti si mi jedini drug
Koji dodje
Poneku rec mi izmami
Natera da otvorim prozor
Ali sada je noc
Najcrnja noc u nasem prijateljstvu

Osecam te
Ti si tamna gromada
Coveka
Skripi pod pod tvojim nogama
Ugiba se
Nista mi nisi doneo
Nista dakle neces ni odneti
Sem pozdrav
Putujes kazes
U bestraga odlazis
I ja sam bio tamo

Veruj da se ni od koga
U bestragu ne moras kriti
Mozes nag koracati putevima
Male su sanse da nekog sretnes
Mozda podjem za tobom
Kada okisi u nasem gradu
Kada zastudi
Kada svi budu
Zanemarili moje prisustvo
Kada mi zaceli usna

Ponesi sa sobom
Secanje na ovaj trenutak
Necemo se pozdravljati
Opet te molim da ne palis svetlo
Dosta je sto sam ti video lice
Dok si palio cigaretu
Ostani samo bljesak u mojim mislima
Kako lako pristajes na sve

Vec te nema
Samo miris kolonjske vode
Dima iz cigarete
Cvilenje ulaznih vrata
I tisina
Sa tek ponekim disharmonicnim zvukom
Sa ulice koja se spusta
Sve do pristanista
Do mrkih slepova
I ukotvljenih brodova
Koje sam sanjao u
Bestragiji

Stvorili su me

Sa ocima koje su gledale u napred

I kao da sam vec sve video

Kada su drugi tek ucili da gledaju

I kao da sam sve upoznao

Kada su drugi tek otkrivali

Kako je biti mali u velikom svetu

I kako neprimeten i neznatan

Onome koji je tebi sve

I kako je neko prisvojio misao

Koju si ti mislio

Pa te sa prezrenjem gleda

Ne shvatajuci da si dosao po svoje

Kada trazis da ti je vrate

Stvorili su me

Kada sam mislio da treba

Da ostanem nestvoren

U toplom mraku

Nerodjen

Stvorili su me i odali

Zurilo im se da pocnem ziveti

Kao da sam leptir

Kao da ce tri dana brzo proci

Dali su mi mnogo dana

A ja sam vec odavno izbrojao do bezbroj

I otisao da razmisljam

O onoj sto mi je ukrala misao

I nece da mi je vrati

Zasto su me stvorili

Kada mi sem praznog zivota nisu dali nista

Kao da je jednostavno napuniti zivot

Ne nisu me trebali dirati

Kada sam se prvi put vratio u mrak

I odlucio da me uopste vise ne radjaju

Sada samo bez razloga starim

Talozim price pod noktima

Kojima ponekad pocesem dusu

A prica mi se opet desi

Zasto su me stvorili

Kada se vecito

Nekome ponavljam

I vecito me neko dokazuje sebi

Podmece ogledala ne bi li postao svestan

Svoga postojanja

Kao da su ogledala ta koja stvaraju svest

O nekom bicu

Zato se moja zbunjenost nasla na ispitu

Sve linije su ispravili

Obojili oci

Obojili lice

Ponovo su mi ispisali dlanove

Navili srce da kuca

Ponovo su me vratili kuci

Poklonili mi sve sto neko kao ja trebao imati

Ponovo sam poceo da pricam

I ponovo spoznao svaki

Delic svog ponovljenog bica

Znas li gde sam
Znas li izmedju kojih pitanja
I kojih odgovora zivim
Zasto sam se sav pretvorio u zvuk
U reci
Zato sto glasno zelim ziveti
Zato sto hocu da se cuje kada dolazim
Kroz tebe
Kao kroz nabujale krvotoke
Kao buka silnih vodopada

Hocu kada pomenem zvezde
Da svako vidi sto i ja
Da se rastapa u tvojim ocima
Da se odomaci u atomima
U prostoru i vremenu

Zelim da mozes opipati moju misao
Da se zabelim snegovima zasivim oblacima
Da ti padnem na dusu
I budem razlog nicanja radjanja
Cvetanja smrti i nastajanja

Zelim da se naviknes na svako sa razlogom
Izgovoreno ZATO
Zelim da zivim zeleci da ti se ostvarim
Uvek kada to ocekujres
Da oplodis moje pesme
Velikim ostajanjem i dolaskom
Velicanstvenih proleca

Vise nisi moje ogledalo u kojem sam se ogledao
Nisi moja puna ruka mraka jutra podneva kose reci
Sva si se u neko nevreme obistinila postala suvise kruta
I suvise stvarna
Vise nisi vodila racuna sta mi dajes
Bilo ti je jednostavnije da mi das sve

Dok sam se pod teretom savijao tesko koracao
Zarivajuci pogled samo korak ispred
Dugo ti nisam video lice zaboravio sam ga
Vrhovi mojih prasnjavih cipela su se uvukli
U svu lepotu u kojoj sam uzivao
Razbila su se ogledala i ja sada da mogu ziveti
Toliko dugo sedam bi vekova bio nesreecan

Pao sam jedne zime na zaledjenom trotoaru
Sve se rasulo iz ruku ociju sa ledja
Sve je oduvala hladna kosava
Svet pod snegom mi se ucinio lepsim no ikada
Bio sam lak i svetao bez senke tereta koju sam nosio
Ugledao sam odraz svog jadnog tela u izlogu prodavnice
Prohodao pridrzavajuci se za zidove
I najzad se uspravio

Kosava je prestala da duva
Padao je sneg gutao sam krupne pahulje
Osvrtao se za tragom koji sam pravio
Po prvi put toliko dugo nemisleci na tebe
Najvaznije je bilo samo kretati se i kretati
Po snegu koji je skripao pod nogama
Video sam sopstvenu senku izduzenu
Preko malog bezimenog trga i postao sebi jako vazan
Voleo sam ruku koja mi je mahala

Tek u toplom autobusu
U pritajenom zagoru putnika pod kanonadom radoznalih pogleda
Skidam osmeh sa promrzlog lica i pocinjem misliti na tebe
Je li ostalo nesto sto te cini istom
Je li ti bar reci mogu vratiti koje ce ti pomoci da zacelis
Postanes svoja kao ja
Hoces li moci nauciti sta se moze, a sta ne poklanjati
Vraticu ti dusu i lice da ponovo nekome postane ogledalo
Zadrzacu oziljke uspomena strah i grc u grudima
Lao opomenu i kaznu velikog primanja

Zataskacu svaku pricu u kojoj se pominjes
I dugo spavati sve dok mi se ne vrati krv u krvotok
Sve dok mi se ne priviknu prsti na prazninu
U kojoj ce mi jedno vreme biti lepo
Sve dok mi se ne ustale koraci
I ponovo budem hodao istim ritmom
Sve dok mi se ne razbistre oci i osvane u njima novo
Zeleno prolece

Kada poverujes da si potrosio sve reci o ljubavi
Upotrebi one obicne male koje govoris svaki dan
Nekoj izmisljenoj devojci sa andjeoskim ocima
U nekom izmisljenom trenutku prisnosti
I opet ces moci izreci puno i opet ces se moci
Predati strasti koja ne prolazi

Vratices se milion koraka unazad kroz vreme
Kroz godisnja doba dane i noci pored milion
Neprocitanih putokaza i ponovo ces ih citati
Misleci da si zakoracio u bajku
Napisi dodir koji nisi doziveo
Prekrsti strahove u ruzne slutnje koje su te prosle
Pronadji klupu u parku na kojoj si izrekao najvecu laz na svetu
Da nisi umeo da prepoznas sve velike vatre
U kojima gore oni poput tebe

Kada potrosis reci
Prstom ces po zamagljenom prozoru crtati neizrecene usne
Zar sa njih koji te nije opekao
Oko zariveno u mrak najcrnje noci
Shvatices da nije nikada bilo praznih prostora
Uvek te je negde neko ocekivao
Ali te je morao prestati cekati
Zbog tvoje vecite neodlucnosti

Zato izreci sebe recima koje koristis u autobusu
U prodavici skoli na stanici one koje si
Upotrebio prepricavajuci sopstveni poraz
One reci kojima si zapocinjao dan sireci ruke
Zbog beznadja
One svakodnevne kojima kunes kojima otvaras i sklapas oci
One koje nikako da zapisese u rokovniku sa pesmama
Jer ne sijaju kao neke koje su te zavele
I odvele na kraj sveta

Preni se iz svega sto nazivas snom
Budi budan kada se pred tobom
uskomesaju putokazi i razneze slike
gradova u sutonu
Sagledaj dobro sva obecanja i otisni se u svet
I zapamti, on nije naivno beo kako su ga neki nazvali

Uvek pamti puteve iza sebe
Iskustvo predjenog puta je prava mudrost
Ko tu mudrost nije shvatio
Nikada se nije niotkud vratio
Preni se iz svega sto nazivas snom
nekad se reke samo plivajuci mogu preci

Kada zaduvaju vetrovi iz nepoznatih
strana sveta kada se o tebe oglusi dan
pa noc potraje mnogo duze nadaj se da ces na svetlu
znati kako napraviti sledeci korak
Kada jednom iscrtas krug
i kada se ponovo pogledamo u oci

Poklonicu se tvojoj mudrosti i pazljivo slusati
Sta imas reci
Pricaces nam price o morima i brodolomima
ponosno pokazivati sve svoje oziljke
A ja cu sanjati i pomalo biti ljut na sebe
Sto se nisam i ja otisnuo na takav put

Ne volim da me varaju
Da neko nepoznat bez pitanja
Mojim ocima gleda kako se ona kupa
Ne mora mi niko reci jer znam
Da sazvezdja rastu
Zbog ljubavi koja raste

Skrati mi samo ovo pramenje
Sto mi upada u oci
I vetar u kosi skrati da me ne prati
Zima je gologlav vetrovite pesme citati

Hocu da me po prolecima pamte
Po zutoj igri zatalasanih suncokreta
Pozajmicu ti oci ako vec video nisi
Kako mrak pada na onom zapadu koji ja poznajem
Ali nemoj u nju gledati
Jer tesko mi je posle napisati

Tesko mi je disati
Kada je drugi guta mojim ocima
Kada je drugi dira mojim rukama
Kada drugi iz kose vadi nebeskoplavu masnu
Ne volim ni sto je uvek moja
I sto sam zbog nje
Nekrunisani kralj cudaka

Neka naprosto bude svoja
I malo mi sebe da
Kada mi se odmrse trepavice
Ozedne dlanovi
Kada se raspisem svezim pesmama

Umecu je celu voleti
A da ne dirnem njenu celovitost
Da ne povredim sklad
Licilo bi to kao kada se vetar umrsi
U zice srebrne harfe
Pa se zvukom oglasi nastali nesklad

Verujte da svi mi tezimo
Da nas vecnost u svoje okrilje primi
Da nas godisnja doba obrazloze
Vetrom snegom suncem kisom
Da nas zaljubljeni napamet govore
Da nas ne zaborave i kada se odljube