Amarikus

Hteo bih da pisem, al’ nemam kome. Glupa nadanja i jos gluplje misli po glavi se mojoj prevrcu i lome. Hteo bih da pricam, al’ nemam osobu kraj sebe, kojoj bih se mogao poveriti i nemam prijatelja, koji me nikad ne bi hteo izneveriti. Treba mi neko ko ce ljubavlju da ubije tugu i bol u mojoj dusi. Treba mi necija ruka cija ce toplina nostalgiju u meni da srusi.

Nemam nista, nista i ne zelim, osim da mi neko pozajmi delic svoje srece i da je i ja drugima delim.

Volim ljude, al’ u njima je zlo, idu redom i sire ga okolo. Ne vole zivot, a meni je stalo da ga prozivim koliko ga god bilo, mnogo ili malo. Hocu da pevam, hocu da sviram, hocu barem jednom u zivotu mirno i lepo da snivam. Normalan zivot i svetlu buducnost bez suza i besa jer ne mogu vise da gutam i placem. DOSTA!!! I ja sam covek od krvi i mesa.