Nepodnošljive tegobe privremenosti

Opsednutost je zarazna bolest i vrlo ju je teško dijagnostikovati. Jedna opsednutost proizvodi i drugih nekoliko, a one nastavljaju lanac gde svi učesnici streme ka vrhu. Donji deo nevidljive piramide je hrana, niko ne želi da bude pojeden, niti se obazire na obilje humora, koga ima i do kolena.

Hiljadu i jedan put dobiješ isto pitanje, hiljadu i jedan put odgovoriš isti odgovor: ti si dosadan, jer odgovaraš jedno isto. Hiljadu i drugi put daš isti odgovor, i osvežiš ga da ne bude dosadan. Saputnik pitač, sa kojim se kuvaš u istom loncu se obraduje, ode u vis i veli, eto sad je sve jasno i na ovu temu više ne moramo pričati, jer lažeš i nisi siguran, isto kao drugi ljudi. Continjue Reading »

Privatno Goran Aleksic 15 okt 2009 5 komentara

Zabranjeno ispod osamnaest

Ma šta oni meni tu osamnaest? Ko su oni da ih se uopšte nešto štiti i ko će nas da zaštiti, i zašto baš osamnaest? Da se ja nešto pitam, Dnevnik bi recimo bio zabranjen za ljude mladje od 80 godina, časti mi, to je čista pornografija.

Mi se pravimo kao nismo čuli da se te vesti pišu za one druge, koji nemaju način da informaciju dobiju prirodnim tokom, već moraju da plate – čitaju novine i gledaju Dnevnik. A mi, navodno, kupujemo novine da voajerišemo ispod medijskog crvenog fenjera, i da vidimo o čemu trenutno misle oni koji veruju svašta. Continjue Reading »

Lični osvrt Goran Aleksic 02 feb 2009 4 komentara

Koji je smisao života?

Kao što postoje razni ljudi, postoje i razna pitanja. Kako u mnogim ljudima ne nalazimo ono što očekujemo, pa nekad ni ono što oni sami tvrde da u njima ima, tako je i sa pitanjima – neka nisu upitna, neka nisu uputna.

Poniženje je za svaki život postavljati pitanje njegove smislenosti, kao što je besmisleno biti kolekcionar jalovih iskustava. Najkvalitetnije se diše kada se razmišlja u sebi. Continjue Reading »

Lični osvrt Goran Aleksic 11 okt 2008 2 komentara

Otkrivanje rupe na saksiji i obrnuto

Nešto sam pisao, pa mi se malo otelo… Nije samo preopširno, nego je i onako malo napadno, šta znam. I u jednom trenutku velim „pa dobro jel ta tvoja saksija ima samo tu jednu rupu„. Tojest, pitam imaginarnog suparnika svog i pokušavam da pokažem da nije samo moj, već da je naš.

Time ja kao zameram njemu, kao, neku površnost, ili to nešto iz čega proizilazi svo ono zagadjenje duhovno koje živimo. Ma bezveze. To je sad ovde neka moda i često imam problema sa naloženim ljudima, onim koji su utripovali da mogu da zastupaju bilo koju ideju ili mišljenje. Continjue Reading »

Lični osvrt Goran Aleksic 02 okt 2008 Nema komentara

Pokvarena jaja i prljave strasti

Sve ima svoj rok trajanja i taj rok se kao problem jednom neminovno nametne. Časna reč, zaista se ne radi o tome da mi manjka veza sa realnim svetom, već vidim da ignorišemo jedno vrlo legalno i legitimno pitanje – „šta raditi sa jajima kad se pokvare?“.

Da li da ih nekako rehabilitujemo ili jednostavno – bacimo u djubre psima? Mada opet, po meni to svakako nisu čista posla. Hoću reći – iako me vrlo nekvalitetno obaveštavaju o tome šta se sa našim jajima zbiva, i iako sam relativno do apsolutno nekompetetnan po pitanju jaja, ja nisam jedini koji je čuo lavež pasa daleko pre nego je počelo da smrdi. Continjue Reading »

Lični osvrt Goran Aleksic 25 avg 2008 Nema komentara

Seansa kod spomenika Vuku Karadžiću

Neka osetljiva poetska duša bi rekla da je ugao Ruzveltove i Bulevara Revolucije bio okupan suncem. Ali, po meni, jednostavno bilo je vrelo. Što se kupanja tiče, ne znam šta bi nas to moglo oprati kad iz nas kulja štroka.

Zračimo prljavštinom i pokušavamo da je ugušimo skupim parfemima i garderobom, ali ne vredi, i dalje se oseća naše poreklo, što ga više sakrivamo. Ja recimo volim da pustim misli da odu daleko. Tako imam utisak da sam različit, da sam iznad toga i da sam bolji, a da su za sve ovo krivi neki drugi. Ja sam svet za sebe, oni prolaze pored mene i ne primećuju me dok žure kući ovo popodne. Ja stvaram. Eto slikam Vukov spomenik i objaviću neke od slika. Continjue Reading »

Privatno Goran Aleksic 22 avg 2008 Nema komentara

Samoća, laži i video trake

Odkako je na netu počelo u nas da se piše, o ljubavi se puno, možda i najčešće pisalo i na sve strane su stihovi o ljubavi i priče i sve je to lepo… Ali je malo teško čitati – ne samo o ljubavi, nego inače se često piše Musa, a čita se Pusa. Sve mu to dodje neko prodavanje, puštanje u promet.

I zato ne pratim ništa, pratim samo naš forum Inter CAFFE. Ovo sam napisao kod nas, pa sam uklonio. Kod nas je sve polako i mirno, ne sećam se da smo imali slučaj da poruka izazove reakciju. A moj slučaj nije neki specijalan i to što sam napisao nije nešto na čemu bih morao da insistiram. Pisao sam jer sam smatrao da imam kome da kažem, ne zato da bih rekao svoje Mišljenje. Da mi je mnogo stalo do njega, lepše bih sredio tekst. Continjue Reading »

Lični osvrt Goran Aleksic 02 mar 2008 2 komentara

Klik od dve hiljade tona

Sećam se… Ja se stalno sećam nečega. Sećam se kako su nekad klikovi bili lakši. Mnogo lakši. Kasnije je to postala stvar rutine, a u tom nekom početku su bili lagani, uzbudljivi kao oni balončići od sapunice. Hvatao sam zalet od po par kilometara da kliknem – u gradskom prevozu mi misli tako odlutaju na Mrežu i shvatim da moram obavezno, čim stignem kući da pogledam nešto na netu, ili da potražim.

Ma da. Po meni se to isto računa u sastavni deo klika koji će da usledi, jer u tom transu ja izlećem iz busa i pedaliram nožicama do kuće, naravno dok se presvlačim – brzinom svetlosti od 66MHz podiže se operativni sistem, i kad se ukonektujem, onda finalna faza klika dugačkog nekoliko kilometara. Sumnjam da bi ovi današnji miševi to izdržali. Današnji miševi su sve neke seka perse. Continjue Reading »

Privatno Goran Aleksic 30 okt 2007 4 komentara

Sledeća strana »