Biti ružan, pametan i mlad

Tako kaže pesma stara profesora Čonkića i Pekinške patke iz Novoga Sada i ništa se naročito nije promenilo, sve to stoji. Uz male napomene. Ovo mlad više ne važi, ali bio sam mlad kad smo to pevali. Hoću reći, znam kako je biti mlad.

To je jedno. A drugo, i u ovo „pametan“ se povremeno, ali opasno razočaravam i nisam raspoložen uopšte da to puno objašnjavam, mada kad zagusti snadjem se nekako.

Evo, naprimer, slučaj – Webstrane.info. Osim spamera koje pedantno brišem, niko i ne dolazi da si otvori blog, tojest malo ko dolazi, čast izuzecima. I šta čovek kao ja da uradi i da zaključi osim da je, eto, to jedna uobičajena pojava i klasična situacija. Oni mene ne vole, smatraju da mi pomažu i taman kad sam i ja hteo da predjem kod Vilotića, neko me zamoli za pomoć.

Plitka poezija, ali duboko sakriven link

Ah konačno neko hoće da otvori blog – j@ se javila i zamolila da joj pomognem. Nije me baš zamolila, pomenula je da bi možda nekad eventualno čak i mogla da ima blog tu, a ja sav srećan, kao pravi džentlmen da pomognem dami i olakšam joj, odem lepo da je registrujem da se ona ne muči da traži link za registraciju.

Ovladao sam baratenjem mišem za sve ove godine jako dobro i ja te stvari radim brzo i lako, očas posla skoknem na naslovnu stranu Webstrane.info i sad tu da kliknem na link. Na link za registraciju. Da joj pomognem. Nema linka… Ne sećam se ni da je bio link. Ne sećam se ni gde je bio… bio je zapravo, sećam se da sam se ja nekako registrovao davno, davno. E a sad ga nema. Mrdam po strani mišonjom koekuda i tek dole pri dnu primetih da bljesne jedna reč skrivena. E tu treba da se klikne. Potom je sve bila stvar rutine, nije bilo nikakvog problema, j@ sad ima svoj blog.

Ali, moram da čestitam svim ljudima koji su se registrovali, na upornosti, požrtvovanosti i vremenu koje su posvetili mojoj malenkosti i mojoj Wordpress MU mutant instalaciji i uspeli da se registruju.

Ostaviću još neko vreme stvari kako jesu. Eto nek se vidi ko su pravi prijatelji koji ne odustaju tako lako. Ovo je intelektualna elita, ovo su Ajnštajni, bre. Nije mala stvar pronaći link, kad ga ja zavučem stručno.

E sad možemo da se vratimo na početak priče. Ja sam ružan, pametan i mlad, sa napomenom da sam mlad bio davno nekada i da se povremeno razočaram u svoj intelekt, ali se osećam i dalje tako kao u pesmi.