Kao što sam u predhodnom postu pomenuo, sve ovo radim da bih pokazao drugima kako se bloguje.
I mislim da vam je sada svima jasno da je apsolutno u redu samo otvoriti blog, i ništa ne napisati u njega. Ne može vam niko ništa, to je vaše neprikosnoveno pravo i uobičajena pojava.
Mogao sam o tome dugo da pričam, ali ipak je bolje da to ovako slikovito svojim primerom pokažem.
Ako mislite da sam neozbiljan, ili da samo prašim slova po tastaturi, kako bih napisao kakav takav post ovde, delimično ste u pravu. Ali. Ja vam kažem da je bolje ne pisati ništa, nego pisati bilo šta. Pisanje je rizik.
Tek kada ste spremni na rizik, onda pišite.
Moj slučaj sa wikipedijom kao primer
Sećam se zime 2004 godine. Nekoliko meseci sam proveo u bolnici i kada sam se vratio, onako gladan interneta – prionem… Naletim na Wikipedia.org i prepadnem se. Vidim, to je nešto ozbiljno, veliko i dobro, ali ima stravičan propust – kliknem sa strane na „edit“ i mogu da pišem bilo šta (?!).
To je bio osećaj. Na brzinu, panično isproveravah sve, da prvo dokažem sebi da se ne varam. I isto tako na brzinu sklepah neki mail webmasteru. Da hitno dodje da vidi sajt, jer tamo može svaki posetilac da piše šta god želi i koliko god želi.
Ujutru mi je stigao odgovor. Mislim da mi je odgovorio neki Ken, moram da nadjem taj email, da uramim i stavim iznad radnog stola. Ken mi je ljubazno, ali jako sažeto, objasnio da je to što sam video poenta wikipedije. A ja sam se osetio kao magarac.
Ma zbunili su me i vandali, koliko se sećam, zatekao sam na nekom mestu neke naci pokliče. Ali svejedno, to nikom bitnom nisam pričao do skoro. Tek pre par meseci sam to priznao Stekiju. Steki ne shvata koja je to duševna bol za mene, kad se tako smeje čoveku koji traži reč utehe. C, c, c.
Eto. Čudo jedno koliko jedan email može da deprimira, a zamislite tek kako bih se osećao da sam to stavio na svoj blog.
Goran Aleksic
honey responded on 10 avg 2011 at 16:27 #
Treba mi pomoć.
Imam blog pisan kao dnevnik ali ne znam kako da ga ‘proslavim’. Nemam apsolutno nikakvu posećenost, i moj optimizam lagano opada.
Na forumima često govore da treba naći nekog ko može na svom blogu da vas izreklamira. Ja stvarno ne znam kako se to radi i kako bilo koga da pronađem. Bila bih Vam mnogo zahvalna ako biste mi pomogli.
x
Goran Aleksic responded on 10 avg 2011 at 19:05 #
Pozdrav honey. Blog se može pokrenuti iz različitih motiva, očekivanja mogu biti različita, i nema nekog univerzalnog recepta za uspešnost, jer pitanje uspešnosti se ne može generalno definisati.
Pitanje koje pitaš zapravo nije nedefinisano, problem je što je posećenost manja nego što je očekivano, ali svaki savet koji možeš dobiti je zapravo ono što možda već znaš, ili predpostavljaš, dakle ništa spektakularno.
Dakle, ako je posećenost mala, to znači da je malo ljudi čulo za njega. Trebaš ga promovisati, družiti se sa ljudima koji takodje pišu blogove, pokušati da razmeniš sa nekima linkove.
Primera radi, dok si pisala ovaj komentar, propustila si priliku da navedeš adresu svog bloga u polje „web adresa“. Da si to uradila, imala bi izvesnu korist od toga. Malu, ali ipak korist – ako redovno tako radiš, to može jako povoljno da se odrazi na posećenost.
Profil na Fesjbuku na kome promovišeš svoj blog bi takodje mogao da pomogne. Takodje i mogućnost da tvoji posetioci mogu uz par klikova neki tekst sa tvog bloga koji im se dopadne, da postave kod sebe na profil.
Savet sa foruma koji pominješ je takodje valjda u redu – da pronadješ nekog ko ima uspešan blog ili lokaciju, i da mu se dopadneš ili se ispostavi da ste dalji rodjaci i da on onda napravi ustupak i izreklamira te na neki način. To je sasvim u redu, predpostavljam.