Hvala na lepom komentaru, a razloga zašto je jedini predpostavljam da ima više. Jedan od njih je sigurno taj što smo na Webstrane.info do same krajnosti zakomplikovali proces komentarisanja.

PS: Nisu bili golubovi, već labudovi. Animal iz punk rock banda Anti Nowhere League je negde u bivšoj Jugoslaviji napravio eksces, pa sam ja to u diskusiji bio pomenuo, ali ne mogu da se setim koliko sam detaljisao tada. :)

„Ja ti, Vlado, kažem – Gle, kako je lep onaj golub! – a ti meni – Stvarno, baš je lep, hajde da ga pojedemo!“

Biti drugačiji je normalno, kao i potreba da se iznosi i brani svoje mišljenje. I kritikuje tudje. Ali, način na koji je to Goran Aleksić radio i radi, je ono što me zadivljuje i inspiriše. Kad god „oplete“ po nekom, ili nečem, nikad, koliko je meni poznato, to ne čini, a da i sebe ne stavi u isto rešeto. Ako mene stavlja pod lupu, sebe obavezno pod mikroskop. I više je to, nego pošteno. Za primer, rekao bih. Može li se išta naučiti od Aleksića? Može! Recimo, kako biti dosledan, a ostati čovek.

I dalje smo mi različiti. Ne pišem ja ovo da bih se dodvorio, već dajem „plus“ jednoj karakternoj crti. Naglasak na tom je ne stavlja u red naših zajedničkih osobina. Naprotiv, ističe je kao nešto što ne posedujem u dovoljnoj meri, a stremim ka tom.

Što se tiče sadržaja prognanog ti teksta, koji nadje utočište ovde u blogu, smatram da je zgodan za raspravu. Zanimljivo je to da je ostao bez komentara, obzirom na talasanja koja je stvorio. Evo, ja se obavezujem, da ću reći par reči na tu temu, prvom prilikom, samo, na drugom mestu. Ovde i sad, samo kratko o stilu. Osveženje. Prava stvar.