I ja sam kao mlad došao u grad. Nije mi se dopao moj nadimak, ali nisam hteo ni da me zovu Džoni. Ja sam hteo da me zovu Pjer, po Pierre Joseph Proudhonu.
Nema tu ništa nelogično, niti velim da sam bio toliko napredan šestogodišnjak. Naprotiv, radi se o tome da sporo razmišljam i dok sam smislio koji ću nadimak, već su počeli brkovi da mi rastu i postao sam angažovan, uslovno rečeno*.
Niti ima nešto problematično. Zašto ja ne bih bio Pjer? Ili zašto ovo moje što prilažem dole u nastavku ne bi zvali stihovima, poezijom. Makar interno, ne moraju svi da znaju.
Dakle, ja sam Pjer.
Poezija, stihovi
Nije možda neki naročiti izbor, ali to se zateklo. Ako vam se dopada, to je umesto posluženja, kao slatko i voda.
Hoću reći, kad odete negde u kuću, niko neće ponuditi slatko od jagoda koje je najbolje u vasioni, niti slatko koje je po ISO9001 standardu. Ne, ponudiće ono što ima, što potiče tu iz njegove bašte, ili voćnjaka.
Tako je i sa ovom poezijom, to jest stihovima.
A opet, ja sam u stanju svašta da zovem poezijom, muzikom. Priznajem.
–
* nisu me angažovali, već sam se ja angažovao sam, ali to je duga priča…
Ti si lek za moj zivot
ti si lek za moj život
ti si spokoj majskih predvečerja
donosiš mir
i san
niz tebe klizi pogled
kao čamac niz volgu*
i tone
kao suza u obraz
jer smehom
ponekad dozoveš dan
i zabole me koraci tvoji
ti si lek za moj život
ja po danu čekam noć
da potonem u san
–
*reku – The Boston Globe, 1951
Oh madam iz Novoga Sada
oh madam iz novoga sada
u srcu joj led u dusi je mlada
sram i bilo
pa sta je to sa ovim rimama sada
mada
bilo bi glupo da padne vlada
da procveta bela rada
il da nema onog vaseg gada
oh madam iz novoga sada
dolazi jesen a sprema se i zima
i vec je lisce pocelo da pada
doduse, samo u pesmama za sada
al sve jedno
brinem se za vas
jer mene greje i pomisao da cu vas sresti
u snu il na javi
sve jedno
ja zurim da odsanjam san dok traje
al kako cete vi
tako hladni
odmereni
proracunati
ozepscete
uzas
stvarno uzas
pa na tim oblicima i krivinama
bi se komotno mogla uciti matematika
pa i fizika
geografija
i par stranih jezika
na kojima eto ja ne znam
kako se kaze kesten
ma zaboga, na kojima ne znam nista bas
i ne znam kako vas nije sramota
procvetali ste negde
osamdeset seste
ili osamdeset sedme
i jos vas drzi
cak i sad kad lisce pocinje da pada
oh madam iz novoga sada
Promises and threats
give me some faith
give me some love
i was old
i am hungry, alone and it is cold
please
one cognac for the lady
and one stranger for the night
show me the way, i will show you the light
19. januar 2008
Pesma koja se Adrijani nije dopala
pet je do dvanaest
na stanici u brdjevcima
i pada sneg
neki su vozovi davno prošli
neki će doći ko zna kad
i ko zna gde
mi sedimo i čekamo
čekamo da se dogodi ono
zbog čega se posle neće desiti nešto
što se ionako desilo ne bi
čekamo, vrebamo, slušamo okolo
u oči se ne gledamo
nemamo vremena jer čekamo
čekamo jedno na drugo
a čekamo i nešto treće
čekamo i da ono što nije postane ono što jeste
i čekamo sve ono što se čekati može
i što što će biti možda
sedimo i čekamo
na stanici u brdjevcima
je dvanaest i petnaest
još pada onaj sneg
neki su vozovi valjda prošli
neki bi trebalo da stignu
negde
čekamo
9. maj 2006
Odkud
mom prijatelju i gospodinu Slobodanu Amanoviću, slikaru iz Knina
Odkud tako malo
mira u tišini,
istine u rečima,
razloga u pravdi?
I igram se rečima,
kao ljudima.
A ima raznih.
Nedostaje… smeha u šali,
nedostaje razgovora u pričanju.
I sve je manje
vazduha u vetru,
što je više prašine u grlu.
A oni koji znaju,
valjda – neće da kažu,
da li su to ostale kuće,
ili su – samo otišli ljudi.
Ne bi se trebalo igrati rečima,
kao ljudima.
Ne ljutiš se za ono:
Šesta lička preko Okučana?
Eto – sad znaš…
volimo jesti meso,
a ne volimo da vidimo krv.
Mada… mora biti da je to teško.
Kad stigneš,
na cilj.
I vidiš da si – na pola puta.
Moj druže Kameni,
peče jezik plameni.
Dok padaju planine
uzdah je kao pesma,
a plač… kao rima…
27. novembar 1996, a ovo je „govorna“ verzija iz avgusta 2008, gde su dodati interpunkcija i manje prepravke i znam da se kaže „otkud“, a ne „odkud“.
Nepoljubljenoj dragoj
- polovna pesma -
ne može se biti slobodan
i biti srećan
i svaki cilj
čeka
nekog ko traži
cilj
a lutaju
opijeni
razbuktanom željom
i iscrpljeni od strasti
beže
od svog prvog ja
ne može se biti
slobodan
i biti ja
I san i java
I san i java
su otrovni plodovi mašte.
Opasni za onoga,
ko ne ume da ih razlikuje.
Čuvaj se filmova
u koje možeš da poveruješ
i ljudi
koje ne možeš da razumeš.
Jer život je
poništena karta
kada mašta poruši snove.
jesen / zima 1997
Normalna stvar
Pa to je strašno!
Istina je nedostupna
Iskrenost pogubna
a laž ne dolazi u obzir.
Poštenje i poštovanje?
Bullita bastijlana
Enorma saccaras pur finito
enorma saccaras compara!
Sa pur vino femmini
pur
sa pur …
1985, grupa „In memoriam“, u toku je potraga za kompletnim tekstom
Ja sam sam
Ja sam sam.
On je sam.
Ja sam sam,
u svojoj glavi,
ja sam sam,
u svojoj sobi.
Ja sam sam.
Grupa „In memoriam“. Ovaj tekst je naš prepev pesme I don’t care, od grupe Ramones.
Ronald Regan, rad oslobadja
Svaki se čovek svojih mana stidi
…, glupa faca il hemoroidi
al ima jedan čovek koji mane voli
svoju manu maloumnost nikad da preboli
svoju manu preprodaje i radja
Ronald Regan – rad oslobadja!
1983, „Rad oslobadja“, grupa Mrgudi, nekompletan tekst
Goran Aleksic