Opsednutost je zarazna bolest i vrlo ju je teško dijagnostikovati. Jedna opsednutost proizvodi i drugih nekoliko, a one nastavljaju lanac gde svi učesnici streme ka vrhu. Donji deo nevidljive piramide je hrana, niko ne želi da bude pojeden, niti se obazire na obilje humora, koga ima i do kolena.

Hiljadu i jedan put dobiješ isto pitanje, hiljadu i jedan put odgovoriš isti odgovor: ti si dosadan, jer odgovaraš jedno isto. Hiljadu i drugi put daš isti odgovor, i osvežiš ga da ne bude dosadan. Saputnik pitač, sa kojim se kuvaš u istom loncu se obraduje, ode u vis i veli, eto sad je sve jasno i na ovu temu više ne moramo pričati, jer lažeš i nisi siguran, isto kao drugi ljudi. Continue Reading »

Ma šta oni meni tu osamnaest? Ko su oni da ih se uopšte nešto štiti i ko će nas da zaštiti, i zašto baš osamnaest? Da se ja nešto pitam, Dnevnik bi recimo bio zabranjen za ljude mladje od 80 godina, časti mi, to je čista pornografija.

Mi se pravimo kao nismo čuli da se te vesti pišu za one druge, koji nemaju način da informaciju dobiju prirodnim tokom, već moraju da plate – čitaju novine i gledaju Dnevnik. A mi, navodno, kupujemo novine da voajerišemo ispod medijskog crvenog fenjera, i da vidimo o čemu trenutno misle oni koji veruju svašta. Continue Reading »

Neka osetljiva poetska duša bi rekla da je ugao Ruzveltove i Bulevara Revolucije bio okupan suncem. Ali, po meni, jednostavno bilo je vrelo. Što se kupanja tiče, ne znam šta bi nas to moglo oprati kad iz nas kulja štroka.

Zračimo prljavštinom i pokušavamo da je ugušimo skupim parfemima i garderobom, ali ne vredi, i dalje se oseća naše poreklo, što ga više sakrivamo. Ja recimo volim da pustim misli da odu daleko. Tako imam utisak da sam različit, da sam iznad toga i da sam bolji, a da su za sve ovo krivi neki drugi. Ja sam svet za sebe, oni prolaze pored mene i ne primećuju me dok žure kući ovo popodne. Ja stvaram. Eto slikam Vukov spomenik i objaviću neke od slika. Continue Reading »