hoću interakciju

Билтен Месне заједнице „Детелинара“ број 1, децембар 2005.

Оног тренутка када Нови Сад буде домаћин Зимских Олимпијских игара, или кад наш град добије аеродром за прекоокеанске летове, новоизграђени паркинг на Тргу Мајке Јевросиме биће свакако добродошла логистичка подршка у транзиту безброј милиона туриста кроз Нови Сад.

Нажалост, фрушкогорске скијашке падине нису довољно стрме за Олимпијаду, а географски положај, па и профил пољопривредне Војводине и Новог Сада није привлачна дестинација ни за прекооеански аеродром, ни за милионе туриста. Звучи као груба шала, али да није тужно, било би заиста смешно оно што смо овог лета сви, заједно са житељима Трга Мајке Јевросиме, доживели. Да је, некада жив, зелени простор, сад мртав и сив, то знамо, али ни сад не знамо – зашто? Зашто је у једној малој, слепој новосадској улици без саобраћаја, уместо корисног паркића и зелене оазе за децу, био важнији паркинг на коме се нико озбиљан неће паркирати?

Сведоци смо, поштовани суграђани, читаво лето су грађани на Тргу Мајке Јевросиме писали петиције ЗИГ-у, и узалуд понављали исту поруку Граду – не треба нам та инвестиција, немојте бацати новац. Узалуд у писму ЗИГ-у стоји: “…Ту инвестицију Савет Месне Заједнице “Детелинара” никада није тражио од ЗИГ-а…”  Кад рекосмо – прекоокеански аеродром – нисмо се шалили. Јер, ако улагање у паркинг не треба нама, који живимо овде, можда је потребно онима који раде овде или пролазе овуда.

Међутим, колико знамо, у ближој околини Трга нема ни једне (словом и бројем – ни једне) фирме с таквим потребама. Питање, дакле, ЗИГ-у остаје: зашто? Која је намена новом паркингу, кад наш град више пати од недостатка зеленила и ваздуха. Ако је Паркинг – за сваки случај, зашто није остао парк – за сваки случај?