Izmace se April
u trenu proleca,
stize kavalir
cvetnog umeca.
Najlepsi je znaj
mesec u godini,
taj peti Maj,
lepotom jedini.
Sunce i kise
svakom listu pasu,
pcelice sve vise
ka polenu masu.
I vetric zamahne
krilima struja,
pa latice smakne,
da rod nabuja.
Majski su dani
mili i duzi,
na cas zastani
i ruke im pruzi.
M.Dragica
Igrala se deca
po dvoristu jurke,
a pred mrak sete
da igraju zmurke.
Stavili su Ivu
uz drvo da stoji,
da zatvori oci
i do sto da broji.
Pricali su glasno
gde ce se sakriti,
Iva prislukiv’o,
znace gde ce biti!
Brojao polako,
na deset je stao,
jer brojati dalje
Iva nije znao.
Krenuo da trazi,
zna gde su se skrili,
al’ ne nadje nikog,
svi su iparili!
Bio je u svinjcu,
u kucici kuce,
u cumezu koka,
u stali kod Juce.
Pobegla mu deca,
a nije prvi put,
napuni se buva
i ode kuci ljut!
M.Dragica
Maslacak se zuti
na pcelice ljuti,
spavaju do podne,
a livade rodne!
Kada dodje deda
da izvadi meda
za unuka Peku
i njegovu seku,
bice tuznog lica
zbog praznih kosnica
M.Dragica
Tri pcele, dva cveta
Za sve mesta nema;
Koja li sad smeta?
Prva gura trecu,
Druga preci prvu,
Da ugrabe srecu.
Bocama pretile
Od besa zutile-
Oba cveta polomile!
U krug se koskale
Tri ljute pcele
I gladne ostale!
M.Dragica
Na oblaku pahuljice bele
pletu krunice i vele:
Na Zemlju tuga stala
i boja jeseni je spala,
polja u crnilo uvijena,
lisna grana ogoljena,
ni kise ne liju vise
i vetar sapuce tise.
U sivilu veliki i mali,
radost u osmehu fali.
Pustimo kristalna krila
da leprsa snezna svila
i ukrije dole, brda i strancice,
skole, palate i kucice.
Nek carobne pahuljice
donesu srece haljinice
i uz strune razigrane zime
zaplesu snovi i vesele rime.
M.Dragica
Ova Stara godina
gega preko ledina,
neki za njom tuguju,
a drugi je ruguju.
Niko ne stari tako
u letu, na tren, lako,
tek dvanaest meseci
(kao svi njeni pretci)
U ponoc joj dodje kraj
kad svodom zabljesti sjaj,
tad dodje Nova, druga
(kao Stara bice duga)
U nadi boljeg sutra
budice nova jutra,
iako brzo stari
svoj vek zivotu dari.
M.Dragica
Kad smo bili mali
shvatiti nismo znali
kakav je deda-Mraza let,
u trenu obidje celi svet!
Sad smo malo veci
idemo u razred treci,
znamo da se Zemlja okrece
i vreme sa njom krece.
Nije deda-Mraz cudo,
vec ima vozilo ludo,
dvanaest vremenskih zona
preleti brze od aviona.
Svakog sata pod jelke stavi
paketice zelja i masnu napravi,
cak i onima sto nemaju odzak!
Samo ne znam kako ubaci dzak?
M.Dragica
Jesenje vece
Kisa sipi laka
Kraj kamina
Zadremala baka.
Vatra pucka
Cepanice ziska
Cerovina mirise
K’o iz sume friska.
Osluskuju misi
U cosku iz rupe
Izasli bi rado,
Al’ se plase Cupe!
Tata mis
Okolinu njuska
Mama misica
sve sumove sluska.
Od Cupe ni taga,
Ko zna gde je on
Izvedose decicu
U topli salon.
Zajedno stigli
Do usnule bake,
Osetise pitice
U tanjiru mlake.
Slasno grickali
Listice i sir,
Baka hrknu jako
i pokvari mir!
Otvorila oci
I misice spazi
Sa fotelje skoci!
Jednog skoro zgazi!
Misici brzi
Od munje i metka,
Drugi put ce opet
Tako iz pocetka.
Baka zove Cupu,
On skita po selu
Gde se mace srecu,
Na macecem prelu
M.Dragica
Na vrhu grana
rumene tresnje mame,
a lotra kratka
Ispod drveta
covek racune vaga
sta dodje skuplje.
———————-
Otvoren kavez
Majmun ne shvata svrhu
Zatvara vrata.
—————————–
Lazni odzacar
namaza lice garom,
pipa devojke.
———————–
Covek visine
prodje kroz niska vrata
i dobi cvrgu.
—————————
Pijani covek
misli da ce umreti
bere bosiljak.
———————-
U raju cvece
U paklu przi vatra
U zemlji karta.
———————-
Na podu igle
U krilu maca prede
Pletilja san sni
Dete koncima
Sobu mrezama kiti
Dzempera nema.
———————-
Socnu jabuku
Slasno zagrize prvak
Ispade mu zub.
M.Dragica
Sa planine potok zuri
Kroz sume i stenje juri
Veselo zubori, bucka
Kao beba kad se prucka.
Po ravnima se odmara
I jezera mala stvara
Da napoji zedne ptice
Ljude, divljac i kravice.
U daljine kada podje
Mnoga mesta tokom prodje
I recice druge sretne
Sto sa brda stizu spretne.
Udruze se bistre vode
U korita baske gode
Pa niz vetar jedra dignu
I do mora strujom stignu.
M.Dragica