uvek novo prolece
uvek stare zelje
miris rascvetalih kajsija,
tople proletne veceri
uvek ista zelja u srcu,dusi
da se ode negde daleko
da se bude Tom Soer
da imas svog Haklberi Fina
da odete daleko negde u svetu bez granica
bez misli,obaveza da se bude slobodan,
da se luta ,plovi po brzacima,
luta po planinama,juri po livadama
da se slusa cvrkut ptica u sumi,da se vidi
svet, zivot, da nigde koren ne pustis
da te niko ne sputava,samo ti, zemlja sunce
da vidis beskrajna mora,snezna prostranstva
da cujes pesmu kitova,uvece da ti nebo bude prekrivac
da na njemu nadjes sebe, da odlutas, budes svuda
i na kraju svog puta da kazes
”Ja sam ziveo”
Odavno se nisam setila nje, ali danas mi je ne znam zasto pala na pamet ta devojka.
Bilo je leto, izvidnicki kamp se opet postavio pocela je letna sezona, u kampu su mladi izvidnici vezbali dizanje i spustanje zastave, u senci masline je sedela devojka koja je grcevito stezala svoje blago koje se sastojalo od krpica i starih stvari u jednom najlonu.
Vidi ova luda sto radi – rekao je neko, pogledala sam ga misleci da nije ni on nista bolji od nje jer sam osetila sazalenje za nju, za poglede koje su joj upucivali, prisla sam joj i sela do nje – mogu li da vidim sto cuvas – pitala sam je, ne – rekla je odsecno i okrenula se, vidim da spremaju zabavu dali hoces da ides – pitala sam opet, pogledala me je i klimnula glavom, e onda se treba spremiti jel tako – rekla sam, samo je ustala i dala mi kesu, ne – rekla sam – prvo idemo da se sredimo da te umijem i pocesljam.
Krenula je samnom kao malo dete poslusna i mirna. Otisle smo da se umije i sredi, kad smo to obavile dosla je sminka na red, nikad necu zaboraviti kako je sa punim poverenjem cinila sve sto sam joj rekla, a bila je lepa devojka pricali su da je poludela gledajuci film. Ustala i promenila se, nije vise bila ona ista pametna devojka koja je studirala na pravnom fakultetu i govorila tecno tri jezika, sad je bila luda Valentina.
Zavrsila sam spremanje, ali nije imala partnera, a dopadao joj se momak kome sam se ja dopadala i koji je bio tu pratio je sto se radi, ono sto je on uradio te veceri malo bi ko uradio, to je bio divan gest, zamolila sam ga da je povede i da odigra sa njom bar samo jedan ples, poveo ju je, ne sa ismevanjem ili slicno nego kao da mu prava partnerica, odigrao sa njom tango i pravio joj je drustvo dok je sedela presretna te veceri, mozda prica izgleda besmisleno ali Valentina je uvek bila pred mojim satorom i cekala me a meni je bilo lepo sto sam joj bar malo pomogla da se ne oseti napustena i prezrena od svih pa cak i od njenog brata koji je bio stariji izvidnik i stideo se svoje sestre.
Leto je zavrsilo vratili smo se kuci i samo jos jednom sam je srela ispred bioskopa stezala je grcevito jedan najlon prepun raznih sitnica, Valentina – rekla sam – secas li se ja sam – ali oci su bile bezzivotne, samo je vrisnula i pobegla.
Nisam je vise nikada srela.
mesec je milovao njihova tela, osecala je toplinu, zelju
ljubila mu oci, usne vlazne, pozudne, meke
duboko, duboko u sebi upijala sacuvala
njegov miris, zeleci da deo njega ponese
strast se imenom njegovim opijala
u mirisnoj noci jorgovana
Razmisljala je o sebi, o zivotu, misli su lutale, a osmeh je bio prisutan na licu, moj zivot je lep, ispunjen – pomislila je, a pogled je lutao u daljinu beskrajnog neba.
Poznavala je svaku zvezdu, sve su one mnoge noci bile zajedno sa njom – evo moje zvezde – pomislila je i pogledom je pratila zvezdu koju je odabrala jos od svog detinjstva. U daljini su se culi lavezi zalutanih psa lutalica – evo ide voz – pomislila je uvek prolazi u ovaj cas, gde li putuju ti ljudi, o cemu razmisljaju dok putuju, kakve li se sudbine sada resavaju negde u ovom trenu – u mislima pitala je sebe i pogledom opet potrazila svoju zvezdu – e i ona vec je na pola puta – pomislila je i usla u svoj svet a njena zvezda je nastavila svoj put u noci.
Razmisluvase za sebe, za zivotot, mislite letaa nasekade a nasmevkata bese prisutna na liceto, mojot zivot e ubav ispolnet – razmisluivase a pogledot odese nekade vo dalecinata na beskrajnoto nebo.
Ja poznavase sekoja zvezda, site tie bezbroj noki pominale so nea – eve ja mojata – si pomisli i ja sledese so pogled zvezdata koja ja odbra uste od svoeto detstvo. Vo dalecinata se slusase dalecno laenje na nekoi zalutani kucinja bezdomnici – eve go vozot – si pomisli – sekogas pominuva vo ova vreme, kade li odat tie ludje, sto razmisluvaat dodeka patuvaat, koj znae kakvi sudbini se slucuvaat sega nekade vo ovoj mig – se prasuvase sebesi vo mislite a pogledot pak ja pobara nejzinata zvezda-ene ja veke izminuva – si pomisli i vleze vo svojot svet ostavajki ja nadvor nejzinata zvezda da patuva.
reci imaju cudesnu moc
umeju da izlece da okrepe
da opeku da povrede
da krenu ili spuste do dna
da stvore ili uniste
da povezu ili prekinu
da soedine ili raskinu
da zabole ili ojacaju.
Setajuci svetom neta uvek nalazis razne ideje i price, ja sam naisla na jednu kucu koja je imala otkacene stanare. Ta kuca moze biti bilo kuda tako da nije bitno gde se nalazi, bitno je da zavirimo ko sve zivi u njoj.
Idemo redom. Na prizemlju zivi nekolko stanara da spomenem neke od njih u stanu 1 a zivi jedan mlad decko, malo nerazgovetan kad prica i najcesce je svoje misli izrazivao kratkim odgovorima koje bi covek ceo dan tumacio trudeci se da shvati na koji deo postavljenog pitanja se odnose, do njega u stanu 1b je zivela mlada energicna devojka sportskog stila koja je dan provodila po fitnes klubovima i uvek bila zabrinuta da nije valjda suvise stara da bi mozda trebalo da jos nesto uradi, ali koja nije bila dovoljno odlucna da to uradi jer ipak je trazila misljenja ali je terala po svome tako da je bila dosta kontradiktorna licnost, do nje je stan 2a e taj stan je izvesno vreme prazan inace u njemu zivi jedan mlad covek prijatan lik, covek koji zna da sebe izrazi i da postavi u drustvu, duhovit sarmantan ali eto vec neko vreme je izvan grada, do njega je stan 2b u njemu zivi jedna porodica ali najcesce iz stana je izlazila jedna mlada zena sa malenim sincicem. To je bila prijatna mlada zena sa stranim akcentom, fina, druzeljubiva.
Na prvom spratu u stan broj 3a je zivela jedna mlada licnost o kojoj se nije mnogo znalo, inace je bila ranoranilac,svako jutro je izlazila sa prvim zracima sunca da bi uzivalato vise u svitanju dana i izbegla gradske guzve. Inace mala vitka figura je zivela dosta povucen zivot u kome nije bilo bas mnogo vremena za zabave ali kad se zabavljala to je umela uciniti citajuci neku knjigu, surfajuci malo netom ili sa izlaskom u grad da bi kupila nesto za svoje ljubimce male zlatne ribice. Inace stanari sa prizemlja i ostali clanovi sa sprata i potkrovlja se cesto druzili poznavali su se medjusobno i cesto puta razgovarali.
U drugom stanu3b je zivela isto jedna porodica ali je izlazila samo zena iz tog stana ostali clanovi familije su bili poznati ali nisu bas bili u kontaktu. Imali su psa za ljubimca pas se zvao Lara to je bila zenka vucjak. Zena iz 3b je cesto puta kontaktirala sa osobom iz 3a ustvari druzile su se i odlicno razumele. U stanu 4a ja ziveo jedan mlad covek koji se bavio alternativnom medicinom, inace zanimljiva licnost dosta recit i sarmantan ali nekako nestalan u svojim postupcima. Inace mana ili vrlina mu je sto se u zenskom drustvu ali kad je sam oseca najsigurnije, ili tacnije kao riba u vodi.
Dalje, u drugom stanu 4b je zivela isto jedna porodica a iz tog stana su izlazili jedan muskarac i njegova kcerka. Muskarac je bio prijatan sarmantan ne mnogo upadljiv da se namece ili da vodi rec ali dopadljiv i uvek sa nekim odabranim komentarom, njegova kci je bila sarmantna mlada devojka pricljiva osoba sa velikom energijom, prijatna osoba koja jos je ucila o zivotu.
U potkrovlju je ziveo u svom stanu jedan mlad covek koji je imao za ljubimca svog papagaja Miku, to je bio i ujedno vlasnik kuce jedna zanimljiva licnost koja je bila povremeno vidjana kako izlazi iz svog stana, a desavalo se da i sam samoinicijativno napravi zabavu za stanare ove kuce ali bi se opet povukao u svoj svet i nekada bio nedostupan danima, nije mnogo voleo da prica o sebi ali se druzio i bio prijatelj sa muskarcem iz stana4b.
Inace reklo bi se jedna naizgled cinicna osoba koja ja svoju ranjivost prikrivala britkim humorom. Pocelo je prosirenje kuce za jos jednog stanara koji je nedavno dosao ali je prijatan mlad decko koji ima osecaj za druzenje sa drugim stanarima i koji izgleda ce se odlicno slagati sa ostalima.
Vece je pocelo da se spusta i mi polako napustamo ovu prijatnu kucu. Laku noc.