Razmisljala je o sebi, o zivotu, misli su lutale, a osmeh je bio prisutan na licu, moj zivot je lep, ispunjen – pomislila je, a pogled je lutao u daljinu beskrajnog neba.

Poznavala je svaku zvezdu, sve su one mnoge noci bile zajedno sa njom – evo moje zvezde – pomislila je i pogledom je pratila zvezdu koju je odabrala jos od svog detinjstva. U daljini su se culi lavezi zalutanih psa lutalica – evo ide voz – pomislila je uvek prolazi u ovaj cas, gde li putuju ti ljudi, o cemu razmisljaju dok putuju, kakve li se sudbine sada resavaju negde u ovom trenu – u mislima pitala je sebe i pogledom opet potrazila svoju zvezdu – e i ona vec je na pola puta – pomislila je i usla u svoj svet a njena zvezda je nastavila svoj put u noci.

---

Razmisluvase za sebe, za zivotot, mislite letaa nasekade a nasmevkata bese prisutna na liceto, mojot zivot e ubav ispolnet – razmisluivase a pogledot odese nekade vo dalecinata na beskrajnoto nebo.

Ja poznavase sekoja zvezda, site tie bezbroj noki pominale so nea – eve ja mojata – si pomisli i ja sledese so pogled zvezdata koja ja odbra uste od svoeto detstvo. Vo dalecinata se slusase dalecno laenje na nekoi zalutani kucinja bezdomnici – eve go vozot – si pomisli – sekogas pominuva vo ova vreme, kade li odat tie ludje, sto razmisluvaat dodeka patuvaat, koj znae kakvi sudbini se slucuvaat sega nekade vo ovoj mig – se prasuvase sebesi vo mislite a pogledot pak ja pobara nejzinata zvezda-ene ja veke izminuva – si pomisli i vleze vo svojot svet ostavajki ja nadvor nejzinata zvezda da patuva.