Odavno se nisam setila nje, ali danas mi je ne znam zasto pala na pamet ta devojka.

Bilo je leto, izvidnicki kamp se opet postavio pocela je letna sezona, u kampu su mladi izvidnici vezbali dizanje i spustanje zastave, u senci masline je sedela devojka koja je grcevito stezala svoje blago koje se sastojalo od krpica i starih stvari u jednom najlonu.

Vidi ova luda sto radi – rekao je neko, pogledala sam ga misleci da nije ni on nista bolji od nje jer sam osetila sazalenje za nju, za poglede koje su joj upucivali, prisla sam joj i sela do nje – mogu li da vidim sto cuvas – pitala sam je, ne – rekla je odsecno i okrenula se, vidim da spremaju zabavu dali hoces da ides – pitala sam opet, pogledala me je i klimnula glavom, e onda se treba spremiti jel tako – rekla sam, samo je ustala i dala mi kesu, ne – rekla sam – prvo idemo da se sredimo da te umijem i pocesljam.

Krenula je samnom kao malo dete poslusna i mirna. Otisle smo da se umije i sredi, kad smo to obavile dosla je sminka na red, nikad necu zaboraviti kako je sa punim poverenjem cinila sve sto sam joj rekla, a bila je lepa devojka pricali su da je poludela gledajuci film. Ustala i promenila se, nije vise bila ona ista pametna devojka koja je studirala na pravnom fakultetu i govorila tecno tri jezika, sad je bila luda Valentina.

Zavrsila sam spremanje, ali nije imala partnera, a dopadao joj se momak kome sam se ja dopadala i koji je bio tu pratio je sto se radi, ono sto je on uradio te veceri malo bi ko uradio, to je bio divan gest, zamolila sam ga da je povede i da odigra sa njom bar samo jedan ples, poveo ju je, ne sa ismevanjem ili slicno nego kao da mu prava partnerica, odigrao sa njom tango i pravio joj je drustvo dok je sedela presretna te veceri, mozda prica izgleda besmisleno ali Valentina je uvek bila pred mojim satorom i cekala me a meni je bilo lepo sto sam joj bar malo pomogla da se ne oseti napustena i prezrena od svih pa cak i od njenog brata koji je bio stariji izvidnik i stideo se svoje sestre.

Leto je zavrsilo vratili smo se kuci i samo jos jednom sam je srela ispred bioskopa stezala je grcevito jedan najlon prepun raznih sitnica, Valentina – rekla sam – secas li se ja sam – ali oci su bile bezzivotne, samo je vrisnula i pobegla.

Nisam je vise nikada srela.