Stanem, kleknem
nad kolevkom starom
da ti pesmu
ja otpevam
malu.
Stanem, kleknem
nad kolevkom starom
i u senku svoju
na belini gledam.
Kazuj Sunce!
Gde je moje čedo?
Kazuj Sunce!
Gde su ruke male,
da se spoje
oko duše moje.
Podjem, klecnem
duša ne ustaje.
Ne daj Sunce
sutra da je juče!
Ne daj nebo
da duša jauče.
Sa sigurnošću mogu reći da sam najmladje, četvrto dete u porodici. Ne teram šegu sa vašim poverenjem doista, samo u domu mojih roditelja znam ko sam bez da se prethodno pogledam u ogledalo. Sve ostale slike i prilike mene preuzmem kada se počešljam, iz ogledala.
Ne znam koju mene ćete ugledati u ogledalu tiskanih reči, ali znam da ćete nakon ovog susreta u vašem ogledalu života videti nekog malo drugačijeg sebe, bar na kratko.
Ne verujete?
Proverite.
Idite do ogledala i pogledajte u oči onoga koji gleda u vas.
majra
Nebo je veliko ali nije uvijek i prema svima velikodušno…..Da jest, ne bismo hodali ponekad pognute glave…………
[Translate]