Termin „licemerje“ poreklom je slovenska reč, ruski „licemerie“, je složenica od „lice“ i „merenje“. Lice uostalom kao i duša, predstavlja čoveka u celini iz čega proističe da reč „licemerje“ označava „merenje (nečijeg) lica“. „Lice“ je termin i u običajnom pravu: „Lice N.N. počinilo je zlodelo…“ Ako se zaviri u leksikone ova ljudska (u životinjskom svetu nema ovog fenomena) osobina se definiše različito: igranje uloga, dvostruka igra, pretvaranje, dvoličnost, dupli standardi… Ako se dubiozno sagleda licemerje najednom se pojavi tisuću varijeteta i još toliko definicija i čovek se uveri da se tu radi o fenomenu sa impozantnom gradjom.

Svaki čovek ima ili treba da ima individualan pogled na svet, koji proističe iz njegove jedinstvene prirode. Življenje u skladu sa svojom prirodom, po svojim standardima je doslednost sebi. Življenje u istini. Ne živeti ono što se „propoveda“ je licemerje.

No, neizbežno se nameće i pitanje življenja u duhu vremena. U dalekoj prošlosti koju uobičajeno nazivamo praistorijom o životu ljudi u zajednici saznajemo preko ostataka materijalne kulture. U dokumentovanim izvorima iako se čak i cele civilizacije nazivaju primitivnim ne može se naći ni jedan predmet koji se može posmatrati kao instrument za licemerje. Duh tadašnjeg vremena je imao repertoar materijalnih i duhovnih potreba i tačno se znalo šta činiti, a šta ne činiti. Nije reč o spoljašnjoj zabrani jednog ili drugog modela ponašanja, već u iskrenoj veri u postojeći sistem vrednosti koje su kao takve bile neotudjivi deo njihovog bića. Sistem vrednosti je bio fokusiran na mali broj fundamentalnih stvavi koje su obezbedjivale opstanak zajednice, i kao „ćelije“ (porodice), i kao „organizma“ (društva). Jedna od njih kojim se „merilo lice“ bila je data reč. Ona se nije mogla pogaziti. Reč je bila poslednja odstupnica ljudskosti.

U današnjem vremenu k(l)ažu vrli savremenici da je sposobnost igranja uloga ključ uspešnog življenja i suživota u zajednici. Za svaku prigodu drugi „kostim“ i tekst fingirano serviran. Dvoličnost kao maska kojoj je cilj da prikrije unutrašnje sadržaje duše.

Geometrijska progresija

Internet je ušao u svaki dom na radost svih nas, ali posebno na radost vrlih. Licemerstvo u elektornskoj formi počinje da se proklamuje kao životno važna vrlina. Kažu još i „da se ne trebamo medjusobno mrzeti zbog dnevnog i opšteprisutnog licemerja, tek malog moralnog posrtaja.“ Hipotetički dakle, vrhunska tehnologija – vrhunsko licemerje.

Kako su dragocene ponekada socijalne mreže, dodje do čoveka putem njih informacija zlata vredna. Još uvek važi ona dobra stara (vrli će reći primitivna) izreka: „Ako poznaješ tri čoveka, poznaješ ceo svet“, dabome, jer ta tri poznaju još tri i geometrijskom progresijom stigneš nenadano i nenamerno do lica vrlog. Neko bi pomislio da je teško dokumentovano govoriti o istini i licemeru u etru, ali history služi svedočanstvu.

Venecija - grad ljubavi

„Okolo salata, i okolo salata, i okolo salata, na veliki zbor, poklanjam se na tebe, poklanjam se na tebe, poklanjam se na tebe i tebe uzimam!“
Kuda ćete ljudi bez duše? Ljubav nije zanat.