Zaboravila sam Čikago, crkvenu kapiju
i venčanicu,
zaboravila sam Japan, noćnu vožnju spavaćim kolima
i šal,
zaboravila sam Dinje, jastuk od lavande
i mafine,
zaboravila sam Feraru, skretanje levo
i rukavice,
zaboravila sam Piter, koliko godina treba da se obidje Ermitaž
i ćilibar,
zaboravila sam planinu Huashan, terakota vojnike
i molitvu da se smiri reka,
zaboravila sam Vodice, filigrana
i ukus mirinde,
zaboravila sam Patriju, kućicu za ptice
i plavu vekericu,
zaboravila sam površinu Grenlanda, kako se pravi sunčev sat
i skočicu lopticu,
zaboravila sam zašto je noć tamna, šta je Beli patuljak
i baletanke,
zaboravila sam dužinu ekvatora, na kojoj visini nastaju sedefasti oblaci
i papirnog zmaja,
zaboravila sam zakon entropije, zašto hleb pada na namazanu stranu
i mindjuše,
zaboravila sam kako se matira u tri poteza, 118-i elemenat
i lupu,
zaboravila sam tamnu stranu meseca, kako se igra jamb
i san,
zaboravila sam esperanto, prvu tačku dnevnog reda
i album sa slikama,
zaboravila sam kada je umrla zvezda u koju upravo gledam, Crvenog džina
i balone,
zaboravila sam koje sazveždje vidim kroz krovni prozor, nepoznatu adresu
i brojati.

Pamtim kako sam bila nasmejana
dok si me nosio na jastuku mrtvu.
Pamtim kada si me poslednji put okupao.
Od tada, mirišem na ništa.