Preko reda pišem, preko reda živim, preko reda vadim i ovo pismo, ali ne brinem jer znam, jer znam da i Ti znaš da se jedino On stara za red. Sve je uvek u savršenom redu. Nije ovo ljubav tkana od tiskanih slova, iako se možda čini tako. Njeno savršenstvo ne zna za vreme i prostor jer ulazi s one strane postanja – u večnost. Ne volimo samo rečju, iako se možda čini da je tako. Našoj ljubavi dosuđene su pesme. Presuda pesma – ima li lepše? Ima li blaže presude gde ljudska reč nije sud pod kapom nebeskom?! Read the rest of this entry »