Budućnost je uvek ono što dolazi. Sećam se još školskih dana kada su nas uveravali sa viših instance da nas čeka svetlija buducnost. I svi čekasmo jednu buducnost, a ono došla druga. Tako je to sa čovekom, čim veruje u jednu stvar po automatizmu isključuje million drugih. Ne može se istovremeno verovati u kontradiktorne stvari. Od svih sposobnosti inteligenciju ljudi visoko cene kako kod drugih tako i kod sebe. Često možemo čuti kako se neko žali na slabo pamćenje, ali će se retko čuti da se neko žali na sopstvenu inteligenciju. Neretko se umni količnik ističe kao garancija da imate posla sa genijem. Čovek se radja kao genije. Čovek se radja i sa polom. Da li je pol sudbina? Naravno da nije, ali postoje datumi kada se o vama razmišlja samo na osnovu te pripadnosti. Read the rest of this entry »