Sutoni nam sklapaju mozaik.
Krivinu noći razbijaš da ublažiš jauk
što ogoleo je tek procvetalu livadu.
Muzikom vetra uspavljuješ bol
u odlivku moga čela na tvom ramenu.
Uzdahe mi umotavaš u ukrasni papir tišine.
Škrgutanjem zuba melješ reči u prah šećer
suze što gutam da zasladiš.
Kroz mesečevo sito prosejavaš dane.
Snove kao čamce sidriš u potiljak
da otvaranjem kapaka ne povredim svitanje.
Kao laste nehotično
sa par crtica i reči
sviju gnezdo u srcu Read the rest of this entry »
Sa sigurnošću mogu reći da sam najmladje, četvrto dete u porodici. Ne teram šegu sa vašim poverenjem doista, samo u domu mojih roditelja znam ko sam bez da se prethodno pogledam u ogledalo. Sve ostale slike i prilike mene preuzmem kada se počešljam, iz ogledala.
Ne znam koju mene ćete ugledati u ogledalu tiskanih reči, ali znam da ćete nakon ovog susreta u vašem ogledalu života videti nekog malo drugačijeg sebe, bar na kratko.
Ne verujete?
Proverite.
Idite do ogledala i pogledajte u oči onoga koji gleda u vas.
majra
Reagovanja