Postoji jedna reč u koju staje pola veka našeg života. To je reč – najmanji zajednički sadržatelj. Reč fantom.
Nema.
Slušamo je od najmanjih nogu. Čujemo je u isto vreme kad i svetu reč mama!
Nema.
Ta četiri slova sadrže čitavu istoriju naše bede.
Nema se roji i razmnožava.
Nema – ta strašna, deficitarna reč, čija praznina zlokobno odjekuje.
Da li smo svi poludeli?
Odlican.com: Kamena dusa iz albuma Labud i dusa
Sa sigurnošću mogu reći da sam najmladje, četvrto dete u porodici. Ne teram šegu sa vašim poverenjem doista, samo u domu mojih roditelja znam ko sam bez da se prethodno pogledam u ogledalo. Sve ostale slike i prilike mene preuzmem kada se počešljam, iz ogledala.
Ne znam koju mene ćete ugledati u ogledalu tiskanih reči, ali znam da ćete nakon ovog susreta u vašem ogledalu života videti nekog malo drugačijeg sebe, bar na kratko.
Ne verujete?
Proverite.
Idite do ogledala i pogledajte u oči onoga koji gleda u vas.
majra
Reagovanja