I’m looking for charity
from your heart
now
when i’m losing my power

to take me high in the sky
to weave our endless love
into the blue sky

between time and place
between pain and pleasure
which time to time
plays with our souls

You are looking for charity
inside my soul

now when you are losing your power
and courage

to accept
the things you cannot change

We gave our hands
and we fold palms

we tight our love strong
with the pray
when we are searching it from God’s voice.

Translate: Anastasija Stankovska

You turbulent water,
wild sea
which brings sparkling waves.

Oh you restless weather,
which you melted dreams of soul
and you carry burden on your chest

take away cursed pain
which died
in the quiet evening

and turn me into white swin
to destroy this restlessness,
to enjoy in quiet warm love
in heaven landscapes

lullabuyes,
quiet prays,
under playful silk
wings to cover
and to go

Where?

To the road under Got’s voice
until I am blessed from Got’s mercy in my soul!

Translate: Anastasija Stankovska

Бели лабуд

Ти немирна водо,
полудело море
што пенушаве таласе носиш.

О, немирно време
што снове од душе орони
и бреме
на крепким плећима носиш

понеси и бол клети
што умире у сутону тихом

и претвори ме
у белог лабуда
немирима да пркосим,
тихој топлој љубави,
да се предам.

Рајски предели,
уснуле песме и тихе молитве
под свиленим разиграним крилима да свијем.

И да пођем …
Куда ?

Путем под окриље Божјег гласа,
док ме не помилује
Божја милост у мојој души.

Превод: Радмила В. Станковић

Sto e zivotot?
Denes postois,a utre…

Teski cekori po kaldrmata oddeknuvaat,
temni lica gi vlecat svoite noze
teski kako olovo.

I kako konji zauzdani
so prekraten galop,

a vo gradi tezini,
grutki nadvisnati

da se prezivee…

I senki demnat,
gorclivi sudbini
i da sakas, nemozes
i da gledas, ne dosegas
i da mozes, ne smees

a se prasuvas,
sto e toa sto smees?

Sudbini teski,
koga bi mozele
barem ednas so dusa angelska,
polna so ljubov
kon ovoj zivot da pogledneme.

So verba
vo magijata na ljubovta
koja cuda cini

magija
koja i temninata vo svetlina ja prestoruva.

A, Ti, Bozjo lice,
vperi pogled vo ispukanite race,
vo luznite na dusite stradni.

Pogledni vo tie nasolzeni oci
koj znaj
ne popusto placat

i
podeli go kolacot na sudbinata
podednakvo na sekoe cedo
pod ova vedro sino nebo!

Milostina baram
od tvoeto srce
sega koga snagata ja gubam,

da me vivne vo belite oblaci
da ja istkae ljubovta nasa nepresusna
na siniot nebesen svod
pomedju vremeto i prostorot,
pomedju bolkata i zadovolstvoto
koja ponekogas se poigruva so nasite dusi.

Milostina baras
od dusata moja
sega koga snagata ja gubis
i hrabrost
da go prifatis
ona sto nemozes da go promenis.

I race podavame,
dlanki preklopuvame,
ljubovta nasa cvrsto ja stegame
pri molitvata
koja ja barame od Bozjiot glas.