Dok budale robuju nerazumnim željama, strastima i afektima, mudar je čovjek smiren, bez afekata (apatičan)’

Ne znam čija je to misao i nebitno je, jer, u ovom trenutku bilo bi dobro da sam budala. Ovako apatično kako se osjećam samo čekam da provrije u meni i prelije se preko svih granica strpljenja.

Apatični su surogati živih i najradje bi sve odbaacili sanjajući. A ni san nije ono što je bio; dolazi sretnima da im uljepša noć.

Svejedno; sutra ujutro sigurna sam >znam sebe< ništa od večeras neće biti bitno.