Još sam mlada a umorna
i od kutka i trenutka,
pa slamku ja spasa tražim.
I ponekad tvoj broj biram
pa ćutim,
još malo samo. Sad stvarno da bežim moram.
U suton sveta idem. Da,

Pronađem novog Žaka ili
Žana nekog, možda. Zbog tebe zavoleh Francusku,
slikarstvo i pesme večitih boema.
Samo da još jednom
okrenem tvoj broj,

i još malo ćutim… Ako te nešto pitam odgovor će biti
je t’aime encore.

Još mlada a umorna,
odoh u suton novoga sveta
da bar zavolim i neku
drugu astronomiju i geografiju. Možda grešim?

Tamo negde
u suton
možda vidim kao grad svetlosti
živu zvezdu, pravu sliku
i pejzaže. I čujem Celine Dion
i ono čuveno je t’aime encore…