Bože ako se ikada u ovome pokolebam
ispravi moje misli
da se tog vetra držim.

Otvorena srca iznosim pred tobom
najsvetliji biser
da ti pokaže moju želju
kroz njen sjaj.

Jedan biser što ga ostale školjke
grade kroz svoju svetlost
sija moju želju,
da njegova galija života
ima mirno more,
nežne vetrove koji miluju jedra.

Ta njegova galija izvežena cvetom,
i sve ono čime sam hranila srce
oduvek je bio on,
želja moja živa.

Dok moja jutra protiču samo
sa jednim starim Suncem
što se uvek rađa,
ume da bude obično
bez onog sjaja
što ga on zrači.

To staro Sunce
baš kao i moja želja,
osvetleće nove zore
sve dok ne ispune mozaik daha
i ovakve životne trenutke.
Sve dok ne ispune
želju moju živu.