Nostalgija

O autoru

Radmila Stanković je rođena u Požarevcu 1969. godine na prvi dan leta. Pisanjem se bavi od najranijeg detinjstva. Do sada objavila zbirku pesama „Mudroljubljenija,“ u dva izdanja, izdavač Udruženje Pisaca Poeta Beograd. Nekoliko svojih pesama objavljuje u godišnjim almanasima i to u almanahu Osluškivanja K.K. Jesenjin i almanahu Beskrajni plavi krug K.K. Crnjanski . Poezija joj je prezentovana na prostorima bivše SFRJ i to u Republici Srpskoj, Makedoniji i Bosni, a takođe je dobila i sertifikat od Axepin -a izdavačke organizacije, za uspešno objavljivanje svoje poezije na engleskom jeziku uz pomoć gospođe Alicie R. Bernal i gospodina Dim Racuyal . Trenutno radi kao novinar sa autorskim pravom za svoj grad u kome živi, i kao slobodni novinar. U slobodno vreme bavi se izradom umetničkih predmeta od stakla -Tifany tehnika. Član je Udruženja Pisaca Poeta iz Beograda i Kluba Crnjanski iz Bijeljine. Živi i radi u Kučevu.

Autorsko pravo

Ovaj blog sadrži jednu objavljenu zbirku pesama i jednu neobjavljenu. Svaka pesma ili tekst pri kopiranju moraju imati potpis autora bloga.

Piše Novinar iz Tuzle Nikola Ivanović

Radmila Stanković je rođena u Požarevcu 1969. godine. Pisanjem se bavi od najranijeg detinjstva. Tokom celokupnog školovanja osvajala je nagrade na takmičenjima i konkursima. Njen talenat, posvećenost i ljubav prema pisanoj reči vidljivi su i uočljivi u svakome njenom zapisu; poeziji pre svega, u kojoj može graditi svoje svetove, istraživati nedokučiva pitanja, tražeći istinu, Veru, Ljubav i Nadu, kao i definiciju ljubavi koja joj je večita inspiracija. Školovala se u Kučevu gde je stekla osnovno i srednje obrazovanje – i u Smederevu više.

Svoje radove objavljivala je u raznim elektronskim časopisima, kao i na svom blogu „Nostalgija.“ Prvih nekoliko pesama objavljuje u štampanom izdanju K.K.Jesenjin godišnji almanah Osluškivanja 2010. Usleđuje zbirka pesama u e- izdanju „Mudroljubljenija,“ izdavač Udruženje Pisaca Poeta Beograd i štampano izdanje zbirke pesama „Mudroljubljenija“ isto u izdanju Udruženja Pisaca Poeta, koja je odlično prihvaćena kod čitalaca. Trenutno se bavi izradom umetničkih predmeta od stakla -Tifany tehnika – i novinarstvom. Član je Udruženja Pisaca Poeta iz Beograda i Kluba Crnjanski iz Bijeljine.  Živi i radi u Kučevu.

Nad poetsko-rukopisnom zbirkom „MUDROLjUBLjENIJA,“ Radmile Stanković, iz Kučeva

Ljubav je samo reč!

„Ljubav je samo reč…“ koja se u ovoj rukopisnoj zbirci Radmile Stanković ponavlja 89 puta. Uistinu, ima li bolje odrednice, u kombinaciji sa muzikom koja melodično prati rime, o kakvoj se poeziji ovde govori. Celokupno stihozidanije ove poetese, koje počinje siguranjem da su u nerazumevanju život, osećanja i ona, omeđeno je Trojstvom Vere, Ljubavi i Nade. Uprkos tom „nerazumevanju života“ možda je jedna od retkih pesnikinja koja je razumela ljubav i čak je definisala stihom „ljubav je ono što ljubav čini“. Sve ono što ljubav čini: sreću, radost, bol, tugu, patnju, ljubomoru… smestila je u četiri reči.  Možda je zato i maestralno uspela da u pesmi, koja u ovom rukopisu najviše odiše upravo ljubavlju, „Tuga u tišini,“ tu reč i ne pomene. Ali, i da nam prenese svu snagu i žestinu iskazanih osećanja. I dok tako hodamo između stihova mudroljubljenija, dođemo, vođeni autorovim htenjima, do linije kao bezdan, bez da to hoćemo i načas nam se učini da smo stigli do kraja putovanja. A ono tek počinje, jer, kako autorica reče, citirajući Šekspira, putovanja se završavaju susretima ljubavnika. U to se još nisam uverila, / ali sam više no voljna / da verujem da Šekspir jeste /.

Vođeni ispovednim rimama i lirskim meditacijama pesnikinje, dok nam peva tužnu pesmu pletisanku i ne primetimo da smo zagledani u zvezdu od skupljenih suza, da slušamo vetar koji fijuče ljubav, koju upoznajemo svakim novim padanjem.

Slušajući polemiku koju pesnikinja Stanković vodi sa samom sobom, a koju mnogi s pravom nazivaju poezija, čitalac se suočava i sa sopstvenim dilemama i nedoumicama. I pokušava da nađe odgovor na mnoga pitanja, upravo na način na koji to radi ova poetesa.

Nisu daljine tako strašne / niti su grdne. / Daljinu tišina ojača./ Ćutaću sa tvojom tišinom. / Umem i nju da slušam. / Da zajedno daljini / moć dajemo. Možda je vrednost ovih belih stihova, protkanih melodijom, upravo u tim odgovorima koje nam daje autorica. Zgusnuti u stih, iskustveni i istiniti, mogli bi obogatiti svaku pesničku riznicu mudrosti: Kada bi čežnja mogla progovoriti / rekla bi, san ne umire zato što se ne ostvari, / već zato što si prestao da veruješ u njega…/ ili Postoji li molitva koja nije uslišena? / Ne postoji… / Svaka molitva čeka svoj red.

Ali, ima li mudrosti kod onih koji se vole? I da li je njima uopšte potrebna? Odgovor na ta pitanja moramo potražiti sami. A i šta će nam – ako pronađemo ljubav.

Piše: Veselin Dželetović Pavlov – 29.11.2010.