Majsko predvečerje

Srećna ljubav. Zar je to normalno, je li to ozbiljno, je li to korisno – šta svet ima od dvoje ljudi koji ne vide svet? Uzdizani jedno od strane drugog bez ikakve zasluge, jedna u milion, ali uvereni da se tako moralo desiti – kao nagrada za šta? ni za šta. Svetlost odnekud pada – zašto baš na njih, a ne na druge? Da li to pravednost vređa? Da. Da li, brižljivo nagomilavane principe narušava, ruši moral u provaliju? Narušava i ruši. Pogledajte te srećnike: kad bi se bar malo maskirali, pravili se potišteni, bodreći time prijatelje! Čujete li kako se smeju – uvredljivo. Kakvim jezikom govore – naizgled razumljivim. A te njihove ceremonije, izmotavanja, tobožnje obaveze jednog prema drugom – to liči na zaveru iza leđa čovečanstva! Teško je čak i reći do čega bi došlo kad bi se njihov primer mogao oponašati. Na šta bi mogle računatii religije, poezije, šta bi se pamtilo, šta bi se osuđivalo, ko bi hteo ostati u igri. Srećna ljubav. Je li to normalno? Takt i razboritost nalažu da se o njoj ćuti kao o skandalu iz viših krugova. Divna dečica rađaju se bez njene pomoći. Nikad ne bi uspela da naseli Zemlju, jer se dešava vrlo retko. Neka ljudi koji ne poznaju srećnu ljubav tvrde da nigde nema srećne ljubavi. S tom verom lakše će im biti i da žive i da umiru.