Šarenica

Izlet do kanjona Jerme

by on avg.24, 2015, under lutanja

 

Prelep izlet do reke Jerme, obilazak manastira Poganovo i Sukovo, odlazak do Zvonacke banje i jos po nesto usput.

 

 

To je sve narode, nema vise …. :)

 

 

Leave a Comment more...

Kako razbiti sivilo

by on mar.11, 2015, under lutanja, macro

Ubi me sivilo ovih dana. Popalila sva svetla po kuci ne bi li unela malo svetlosti u dan ali nista ne pomaze. Sivo pa sivo, a bas mi i nije omiljena boja…

Morala sam naci nacin da unesem malo boje u svoje sivilo. Zato sam krenula put drugog kraja grada, kod prijatelja koji drzi rasadnik cveca, sa nadom da cu tamo naci makar malo boje. I uspela sam u tome.

Nadam se da ce ove fotografije uspeti i vama da donesu boje i ulepsaju dan :)

 

Leave a Comment more...

Srculenca napadaju

by on feb.12, 2015, under handmade

Srculenca napadaju!!! Tufnicama, sljokicama, cveticima, masnicama, perlicama … :)

Namenila sam ih kao poklone za jedno poetsko vece ukoliko bude odrzano ovih dana.

Dva magneta za frizider i tri male slicice.

Nadam se da ce im se dopasti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Comment more...

Pleme pecinskog medveda – I

by on jan.19, 2015, under Deca zemlje

************************************

Ovaj roman izvanredne lepote i snage je živa saga o ljudima, njihovim odnosima i ljubavi. Kroz bravurozno pripovedanje Džin M. Oel vraćamo se u osvit modernog čovečanstva i sa devojčicom Ajlom prolazimo kroz izazove surovog, ali prelepog ledenog doba i delimo njen život sa onima koji sebe nazivaju Pleme pećinskog medveda. Prirodna katastrofa ostavlja devojčicu da sama luta nepoznatom i opasnom zemljom sve dok je ne pronađe Iza, žena iz Plemena čiji pripadnici se razlikuju od Ajlinih sunarodnika. Plavokosa i plavooka Ajla je za njih ružna – ona je jedna od Drugih, onih koji su se doselili u njihovu iskonsku postojbinu; Iza, međutim, ne može da je ostavi da umre i oni je uzimaju sa sobom. Iza i Kreb, stari Mog-ur, vremenom je zavole, a kako je Ajla učila način života Plemena i Izino isceliteljsko umeće, većina ju je prihvatila. Ali brutalni i ponosni mladić koji je predodređen da postane njihov sledeći vođa razlike vidi kao pretnju svom autoritetu. U njemu se razvija duboka i žestoka mržnja prema čudnoj devojčici Drugih koja živi u njihovoj sredini i on odlučuje da se osveti…

************************************

Nakon vecere mala je devojcica sedila naslonjena na veliki kamen i gledala sta sve rade ljudi oko nje. Hrana i novi oblog na nozi osvezili su je i sad je brbljala Izi, premda je znala da je zena ne razume. Ostali pripadnici plemena s negodovanjem su je pogledavali, no devojcica nije bila svesna znacenja tih pogleda.  Nerazvijene glasnice nisu omogucavale pripadnicima plemena tacno uoblicavanje glasova. Nekolicina koju su upotrebljavali, nastalih iz krikova upozorenja ili potrebe za skretanjem paznje, vise je sluzila naglasavanju, pa je vaznostvezana uz govor postala dio tradicije. Glavna sredstva sporazumevanja – znakovi rukama, pokreti, polozaji tela, intuicija nastala bliskim dodirima i nepromenjivim obicajima – bila su izrazajna, no ipak ogranicena. Posebna svojstva predmeta tesko su se opisivala, a apstraktni pojmovi nikako. Detetova je razgovorljivost zbunjivala pleme, pa su se prema njemu odnosili s nepoverenjem.

Deca su bila veliko blago, pa su ih podizali s mnogo nezne privrzenosti i uz disciplinu koja je postajala sve stroza sto su bila starija. Dojencad su tetosili i muskarci i zene, a manju su decu kaznjavali tako sto na njih naprosto nisu obracali paznju. Kad su deca postala svesna viseg polozaja starijih i odraslih, zapocela su ih oponasati i tetosenju su se opirali jer je to bilo samo za male bebe. U krutim i dobro utvrdjenim okvirima obicaja podmladak se brzo naucio pravilima ponasanja, a jedno medju njima bilo je i neumesnost suvisnog glasanja. Zbog svoje visine devojcica je izgledala starije, pa ju je pleme smatralo nedisciplinovanom, lose vaspitanom.

Iza, koja je s devojcicom bila u mnogo prisnijem dodiru mislila je da je mladja nego sto izgleda. Nagadjala je pravu dob deteta i prema   njegovoj je bespomocnosti pokazivala vise obzira. Iz mrmljanja u bunilu shvatila je da njena vrsta govori mnogo tecnije i cesce. Iza je osecala neodoljivu naklonost prema devojcici ciji je zivot ovisio o njoj i koja joj je s potpunim poverenjem obavila male mrsave ruke oko vrata. Bit ce vremena,  mislila je, za ucenje lepog ponasanja. U Izinim mislima devojcica je na neki nacin vec bila njena.

************************************

Od kad su se uselili u novu pecinu, Kreb je gotovo svakog dana pokusavao nauciti Ejlu jeziku plemena. Nekoliko je primitvnih reci, za njihovu decu obicno najtezi deo, naucila sasvim lako, no slozeniji sistem pokreta i znakova nikako nije mogla shvatiti. Pokusao ju je nauciti znacenju kretnji, no niti jedno od njih dvoje nije imalo osnova u nacinu sporazumevanja drugog, a nije bilo nikoga da im prevodi ili objasnjava. Starac je svim silama nastojao prevladati tu teskocu, no nikako mu nije uspevalo. Ejla je takodje bila razocarana bezuspesnim pokusajima razgovora.

Znala je da joj nesto promice, a htela  je izraziti mnogo vise od onih nekoliko reci koje je znala. Videla je da pripradnici plemena razumeju vise nego sto kazu jednostavni glasovi, ali nije znala na koji nacin. Teskoca je bila u tome sto naprosto nije videla znakove rukama. Za nju su to bili slucajni pokreti, a ne sredstvo sporazumevanja. U njenoj svesti nije postojao pojam razgovora poketima. Nije joj nikad palo na pamet da je tako nesto uopse moguce; bilo je to sasvim izvan njenog iskustva.

Kreb je poceo naslucivati u cemu je problem, iako u to gotovo nije mogao poverovati. Verovatno ne zna da pokreti imaju znacenje, razmisljao je.  – Ejla – pozvao je i domahnuo rukom. U tome je , dakle, stvar, mislio je dok su hodali puteljkom uz brzu recicu. Jedina je druga mogucnost bila da nije dovoljno pametna za shvatanje jezika. Pazljivo posmatrajuci njeno ponasanje nije to mogao ustanoviti, ma kako razlicita bila od pripadnika Plemena. Ali ipak ne razume jednostavne geste. Pokusacu ih uciniti vidljivim.

Svakodnevnim odlaskom u lov, ribolov ili sakupljanje plodova nastala je staza na putu s najmanje prepreka. Stigli su do omiljenog starcevog mesta, cistine kraj veliko hrasta cije je izlozeno korenje zasenjeno gustom krosnjom bilo mnogo prijatnije od gole zemlje. Pocinjuci danasnju lekciju, stapom je pokazao drvo.

-Hrast, – brzo je odgovorila Ejla. Kreb je klimnuo glavom, a zatim pokazao na recicu.

– Voda, – rekla je devojcica. Starac ponovo klimnu glavom, a zatim rukom ucini pokret i ponovi rec. – Tekuca voda, reka, – znacila je rec povezana s pokretom.

– Voda, – oklevala je Ejla, zbunjena potvrdjivanjem i ponovnim pitanjem. Duboko u zeludcu pocela je osecati paniku. To se vec i pre ponavljalo, znala je da Kreb trazi nesto vise, no nije znala sta.

Kreb odmahne glavom. Istu je vezbu vec ponovio mnogo puta. Pokazujuci stapom u njene noge, pokusao je ponovo.

-Noge, – rece Ejla.

-Da, – klimne carobnjak. Na neki je nacin morao naterati da gleda, a ne samo slusa. Ustao je, primio je za ruku, pa su zajedno presli nekoliko koraka. Rukom je napravio pokret i rekao rec „noge“.  „Noge u pokretu, hodanje, “ bio je smisao onoga sto je hteo saopstiti. Napeto je slusala i pokusavala otkriti sta joj promice.

– Noge,- izgovori uzdrhtalim glasom, sigurna da to nije ispavan odgovor.

– Ne, ne, ne! Hodanje! Noge u pokretu, – ponovio je. Gledao ju je ravno u lice i jako naglasio pokret. Povukao ju je za ruku i ponovo pokazao na noge; bojao se da to nikad nece shvatiti.

Suze su navrle na Ejlino lice. Noge! Noge! Znala je da je to prava rec, no zasto onda odmahuje glavom? Volela bih da prestane mahati rukom. U cemu sam pogresila?

Starac je ponovo s njom napravio nekoliko koraka, upro prstom u noge i opet rekao rec. Stala je i promatrala ga. Ponovio je kretnju, naglasio je toliko da je vec gotovo dobila drugo znacenje, i rekao rec. Sagnuo se, gledao je u lice, a rukom joj je mahao pred ocima. Pokret, rec. Pokret, rec.

Sta hoce od mene? Sta moram uciniti? Svim ga je silama zelela shvatiti. Znala je da nesto pokusava objasniti. Zasto stalno mase rukom, pitala se.

Tada joj na pamet padne maglovita misao. Njegova ruka! Neprekidno mase rukom. Oklevajuci je podigla ruku.

-Da, da! U tome je stvar, – Kreb je zustro klimao glavom.- Nacini znak! Kretanje! Noge u pokretu! – ponovio je.

Sve je postalo razumljivije. Gledala ga je, a zatim pokusala ponoviti kretnju. Kreb je rekao da! To je ono sto hoce! Pokret! Zeli da nacinim pokret.

Ponovila je kretnju i izrekla rec, makar jos uvek nije znala sta znaci, ali je u najmanju ruku shvatila da zeli upravo to. Kreb ju je okrenuo i jako sepajuci posao prema hrastu. Dok ga je sledila, pokazao je u noge i ponovio kombinaciju reci i pokreta.

Razumevanje je poput eksplozije ispunilo njen um. Kretanje nogama! Hodanje! To je ono sto mi govori! Ne samo noge. Pokret rukom i rec „noge“ znaci hodanje! U mozgu joj je kuvalo.  Prisecala se da ljudi iz plemena uvek masu rukama. Pred oci su joj dosli Kreb i Iza; stajali su, gledali se, gestikulirali, izgovarali vrlo malo reci, ali neprestano pokretali ruke. Da li su razgovarali? Zar se tako sporazumevaju? Da li zbog toga tako malo govore? Da li razgovaraju rukama?

Kreb je seo na koren hrasta. Ejla je stajala pred njim i pokusavala smiriti uzbudjenje.

– Noge, – rekla je i pokazala na njih. – Da, – klimnuo je, pitajuci se da li je shvatila.

Okrenula se i nacinila par korak, vratila se, ponovila gestu i rijec „noge“.

– Da, da! Dobro je! Shvatila si, – rekao je. Uspela je! Mislim da me razume!

Ejla je zastala, okrenula se i potrcala. Stigla je do drugog kraja  cistine, vratila se i ubrzano disuci stala pred njega.

– Trcanje, – gestikulirao je dok ga je pazljivo gledala. Taj se pokret razlikovao od prvog; bio je slican, no ipak razlicit.

– Trcanje, – oklevajuci je ponovila pokret.

Shvatila je.

Kreb je bio uzbudjen. Pokret je bio grub, nedostajala mu je profinjenost kakvu su imala i najmanja deca u plemenu, no na koncu je ipak shvatila. Zustro je klimnuo glavom, nasto je gotovo bacen na zemlju jer je Ejla priskocila i svom  ga snagom zagrlila, radosna novim saznanjem. Razumela je!

************************************

 

 

Leave a Comment more...

3 od 1

by on jan.07, 2015, under heklanje

Moram priznati da sam imala puno muka oko smisljanja naslova za ovaj post. Nikako nisam mogla da odlucim koje je boja u pitanju, kako da je nazovem a i radi se o razlicitim odevnim predmetima pa cik ga uklopi. I tako na kraju sam resila da to bude 3 od 1 tj. tri odevna predmeta uradjena od jedne vrste konca.

Prvo mi se ucinilo da je ovo model koji bi lepo ispao od ovog konca.

126

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

127

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

128

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Takodje sam iz nekog ne znam kog razloga  bila ubedjena da je sema za njega  univerzalna, za sve velicine ( sad znam da je nedostatak iskustva i ne citanje onog sto pise sitnim slovima sa strane glavni razlog) ….

Uglavnom uradila sam ga onako kako je na semi i shvatila da ga moze nositi samo neka vrlo mrsava osoba, da bi izgledao kako treba. I tako ga je za rodjendan dobila na poklon moja jetrva :)

098a

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

106a

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zatim sam pronasla semu jedne zanimljive suknje.

 

066

 

 

 

 

 

 

 

 

 

532

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

533

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Moje malo iskustvo u vezi izdrade odevnih predmeta je dovelo  do blagog nervnog sloma  dok je na kraju nisam uradila. Zato je ova suknja dobila naziv baksuz-inat suknja (uradila sam je iz petog pokusaja ali sam je uradila). Posto vrlo retko nosim suknje jos nisam uspela da je slikam na modelu, a i ne mogu sama sebe da uslikam kao i da nema ko drugi da me uslika kako treba, ostaje vam samo slika uradjene suknje okacene na dunji :)

004

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Za trecu stvarcicu nemam semu,  videla sam samo sliku uzorka mustre i sama smislila sta i kako cu da odradim.  A za manekenku  sam uzela moju mamu  :)

 

001

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

002

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

003

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Eto to je to sto je za sad odradjeno od ovog konca. Ostalo je ga je mozda za jos jednu stvarcicu ali to cemo nekom drugom prilikom jer mi je vec dosadio, sad prelazim na drugi konac …

 

 

 

 

Leave a Comment more...

Veju, veju pahulje

by on jan.04, 2015, under bajke, handmade, heklanje

Prica o zimi

Pogledala sam kroz prozor i videla nesto neobicno. Roj belih pahulja letio je prema drvenjari na dnu parka. Medju njima, leprsala je baka u dugoj beloj haljini i ledenim zvezdicama oko glave. Kroz huk vetra cula sam: „Baaako jeseeeniii… da li si zavrsila svoje posloveee??? Mogu li uzeti kljuceve prirodeeee??“
„Mooozeeess.“-mahnula je baka jesen i nestala u daljini. Pozurila sam otvoriti vrata da pozdravim baku Zimu:
„Udji, udji, ugrij se i odmori.“
Upitala me je, da li sam pripremila sve sto ce nam biti potrebno za tri meseca njene vladavine, a ja sam se zacudila:
„Sta sam to trebala pripremiti?“
„Za unuke zimsku odecu, rukavice, kape, cizme, dovoljno caja za okrepu i po koji kolacic…?“
„Lakse malo baka Zimo. Sve sam to pripremila. Sta jos treba?“
„Trebas nabaviti jelku da je okitite za praznike i … uh, skoro sam i zaboravila – saonice!“
„Saonice??? Sta ce nam saonice?“
„Kad drugi put dodjem k vama donet cu sobom mnogo, mnogo pahulja. Snegom cu zabeliti vasu kucu, parkove, sume i ulice a tada je najlepse voziti se u saonicama. Jesi li sada razumela?“
„Da, da razumela sam. Ja bih se takodje rado provozala u saonicama!“
„Ha,ha,ha- nasmejala se Zima- nije to za nas bake.
Ti si se navozala kad si bila mala, a sad tu radost prepusti svojim unucima. Tebi je dovoljno da obujes cizme, stavis kapu na glavu i prosetas parkom. A tada dobro slusaj. Kad cujes skripu pod nogama, znaj da to sneg prica price iz dalekih krajeva. A sad moram pozuriti. Ceka me jos mnogo putovanja, novih susreta, razne price i mnogo posla.
Dovidjenja!!!“
Baka mahne carobnim stapicem i vrata se otvorise. Zacula sam smeh malih pahuljica koje su baku Zimu ponele daleko, daleko da upozna vesele decake i devojcice.
I vi deco dobro slusajte, jer s vetrom i pahuljicama baka Zima ce sigurno pokucati i na vasa vrata.

BAKA MERI

 

 

 

 

Leave a Comment more...

Suncokreti i zumbuli

by on nov.10, 2014, under handmade

Pravila se mala pauza u pisanju postova ali to ne znaci da se nista nije radilo. Zapocelo se mnogo toga. Vecinom sve je u nekoj eksperimentalnoj fazi, isproba se, pronalaze se nova resenja i svasta nesto.

Nesto se i zavrsilo pa i uslikalo.

Malo smo se igrali krep papirom, perlicama i nisu ispali tako losi buketi. Mnogo toga moze da se nadje na netu, samo treba pukusati .

 

Leave a Comment :, , , , more...

E moj mesece

by on avg.10, 2014, under lutanja

Ostavljam vam da sami smislite svoje price a ja cu svoju ovoga puta zadrzati za sebe …

 

Leave a Comment more...

Okrugli manji stoljnjak – cvet

by on avg.08, 2014, under heklanje

Ovaj stoljnjak sam uradila da bih mamu iznenadila. Posle one male sustiklice, pokazivala sam mami i ostale seme koje imam da se rade ovom cipkom. Mami se jako dopao ovaj cvetic a posto sam imala u visku konca resila sam da je iznenadim njime. Nije ni znala da ga radim vec sam  ga samo odnela kad je bio gotov.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

kod mame na stolu :)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

a posto bata ima okrugli sto moralo se i tamo uslikati :)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

malo mi smeta velicina, samo da je malo veci ali sta je tu je …

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prelep mi je bez obzira na sve :)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Comment more...

Briška čipka

by on jul.09, 2014, under heklanje

Jako dugo gledam seme za ovu cipku, sigurno ima tome vise od godinu ili dve ali nisam se upustila u tu avanturu do pre nekoliko dana. Posto vec duze vreme sam u nekom haosu i ne radim nista od rucnih radova nahvatala me nervoza da moram nesto da izmuvam na brzinu pa to ti je. Tokom prelistavanja sema naletela na ovu cipku i osokolila se da se uhvatim u kostac sa njom pa kud puklo.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A kad mi tako padne mrak da nesto moram da uradim e onda sve je moguce :) Tako da sam ovaj put previdela sustinu mustre, ne volim da cepidlacim za jedan ili dva lancica… doduse i ko da para trecinu rada…nema sanse :) I tako, izgurala sam ja celo milje malo po mom malo po njihovom. Nije lose ispalo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Naravno odma posle se radio i original, onako kako treba, taman i da se vidi kolika je razlika i tako to…da li parati i sta je lepse ….

Evo ga  onaj pravi, kako treba i radjen polagano :)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Naravno uslikala sam i  jedan pored drugog izbliza da bolje vidite razliku u radu, izaberite verziju koja vam se vise svidja. E da, izvinjavam se sto su malko zelenkasti ali za to su krivi sveze ofarbani zidovi u zelenoj boji :x

 

 

 

 

Leave a Comment more...

Looking for something?

Use the form below to search the site:

Still not finding what you're looking for? Drop a comment on a post or contact us so we can take care of it!