Šarenica

Saputanje u pasazu

by cesko on apr.18, 2014, under lutanja

 

„I onaj što trčeći gine
i onaj što ležerno luta -
svako će stići do kraja puta…“

Ovog četvrtka, za vas šapuću:
Ivana Nedovic, glumica
Suzana Mitic, slikarka
Katarina Kiković Jović, pesnikinja
Мирослав Митковић Нам, pesnik
Поповић Далибор Поп, pesnik
Biljana Stanojevic, književnica
Ivan Prokic, muzičar

Ovako je najavljeno sedmo saputanje u pasazu. Glavni organizator je moja draga komsinica Bilja, to jedno drago uvek nasmejano bice.

Vec duze vreme se spremam da odem na jedno njihovo vece poezije ali nikako da krenem. Uvek mi nesto falilo. Zapravo najvise mi je hvalila hrabrost da odem sama. Nije imalo smisla maltretirati dragog da sedi dva sata slusajuci nesto sto ga uopste ne zanima. Moje drugarice takodje tako nesto ne zanima. Prema tome imala sam samo dve mogucnosti: ostati kuci ili obuci se i otici sama.

Pre vise godina sam ocajnicki zelela da pripadam negde. Imala sam takve turbulencije u sebi a bila tako sama, bez igde ikoga kome bih mogla da se poverim i porazgovaram. Sav trud mi je bio uzaludan. Priznajem da je ostavio rane ali prezivelo se. Vremenom se naviklo na samocu, cak je pocela i da prija. U stvari pre bi rekla da sam shvatila da sam oduvek bila sama, samo mozda sa manje problema… Od tada sve mi je draza samoca, srecna sam u tim trenucima. Ovako su mi cula mnogo tananija.

Zato sam na ovoj veceri poezije potrazila najzabaceniji osvetljen ugao. Ugurala se u da kazem moju coskicu, raskomotila sa ko kod kuce uz kaficu i uzivala slusajuci recitale povremeno prekidane muzickim numerama. Bilo mi je prelepo. I zato cu od sad cesto posecivati ova saputanja u pasazu.

Jedino mi malo smetalo fotkanje ali sto se mora drage volje…

Jel da da su  pantalejke najlepse cure ?

Nego moram nesto i da vam se pozalim. Vidite ovaj crtez koji sam zapocela tamo uz saputanje? Danas sam ga trebala zavrsiti, falilo mi je jos jedno sat-dva crtuckanja da bi bio gotov. Samo da znate koliko sam bila ponosna i radosna zbog njega, cak sam mu smislila i naziv ali… uvek neko ali srecu kvari… Dok sam gledala seriju pustila sam dragog mi muzica da uz komp  cita novine, popije kaficu. Onako s merak… i sve bi bilo fenomenalno da igrom slucaja nije prolio prepunu solju kafe po stolu i tako potopio moj rad…

Cak sam i dragoj mi komsinici nesto poklonila, mojih ruku delo (mora se vezbati crtanje), nadam se da joj se svidelo. Naravno ovo sam radila predhodnih dana daleko od mog muzica :)

 

Share
Leave a Comment more...

Heklana cinijica

by cesko on apr.09, 2014, under heklanje

Hajde da malo razbijem monotoniju, dosta je bilo klasicnog heklaraja. Ovako nesto je dobro kad vam ostane malo konca pa ne znate gde da ga utrosite. Moze da se radi i sa vise boja ukoliko vas povuce masta. Brzo se hekla pa tako da vam ne moze dosaditi. A moze i da bude simpatican poklon za dragu osobu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ucinila mi se simpaticna mustra u casopisu. Tu je i sema

Naravno za cinijice treba mnogo jaci stirak nego obicno da bi drzao oblik. Evo kako je meni ispalo.

 

 

 

 

Share
Leave a Comment more...

Nasledje

by cesko on mar.21, 2014, under heklanje

Heklane stvari moze da vole samo zaludjenici heklanjem i osobe koje imaju svoje kucne pomocnice. Do ovog zakljucka sam dosla posle visecasovnog peglanja radova moje mame i svekrve koje su mi poklonile a nemam kucnu pomocnicu.

Nemojte pomisliti da sam mnogo vredna pa sve ovo ispeglala u jednom cugu. Ipak nisam bas toliko vredna i zaludjena, ovo je rezultat visednevnog rada. Ali eto, zarazile su me ovim virusom zvanim heklanje i ne umem da se od njega izlecim i to ti je.

Ostalo mi je jos nekoliko velikih stoljnjaka koje treba ispeglati ali to moze i neki drugi put, neki drugi dan…

 

Share
Leave a Comment more...

Heklane pahulje

by cesko on mar.20, 2014, under heklanje

Ne znam zasto imam potrebu da pisem nocu.

Hahaha ha … obozavam ovaj lap-top, toliko da moze da mu se desi da ga razbucam ko panta pitu…izludjuje meeeee … strasno… evo cak me naterao da se za trenutak osetim ko koza koja mekece :x

Gde bese dragi drzi cekic? Da li da uzmem onaj od pola kile ili macolu?

Hmm… ostavicu to razbucavanje za neki drugi put, sad je kasno da idem i trazim ga po kuci … mozda se uspavao pa me nece cuti kad ga budem dozivala… aaaaa

Disi… udahni…izdahni…disi duboko… pogledaj kroz prozor … vidi kako ti se lepo smeska mesec kroz granje komsijinog oraha… skoncentrisi se na ono sto si htela da pises…

Sedim u nedoumici, hocu da pisem o jednom a pisem o necemu sasvim trecem…blenem u monitor i ne znam sta da radim…

Resila sam !

Greota da mi propadne vec ubacen album sa slikama a mrzi me da ih opet ubacujem u drugi post. Bice jos noci za neobavezno caskanje…

Elem, bese to ovako.

Zimus, u neko doba padne mi jedna genijalna zamisao, toliko genijalna da sam se u jednom trenutku osecala ko Kosta- kojot super genije! Salim se, ovo za Kostu- kojota super genija sad mi palo na pamet al nije bitno. Prelistavala sam neke blogove, slicice i ko zna gde sam se sve setkala ali od sveg tog silnog gledanja slicica pozelela sam da uradim neki ukras za Novu godinu. Zamisao je bila sledeca: da isheklam puno pahuljica koje cu posle na neki  nacin zakaciti na neku nevidljivu strunu i od tih pahuljica napraviti zavesu. Da izgleda kao da pada sneg…

Brzo sam nasla seme, mogu reci da i sama izrada pahuljica nije bila nesto posebno zahtevna. Islo mi je od ruke i heklice.  Uradila sam preko 60 pahuljica.

Nazalost nisam stigla da sve zavrsim do doceka. Trebalo ih je ustirkati sto mi je bilo malo mrsko zbog neiskustva a i nisam stigla bas da lepo osmislim kako cu sve ukomponovati. Kako povezivati pahuljice, da li izmedju pahuljica staviti neke staklene providne perle i po neku staklenu perlu druge boje.  Sa kojim bi perlama bilo lepse, nezno bebi plavim, bas onako jakim plavim ili mozda neka lepa nijansa ljubicaste. A da ne izgleda onda suvise hladna ta zavesica?A ako bi bile roze… Kad sam krenula u potragu za perlama po prodavnicama uvidela sam da ce to bogami biti za mene malo veci izdatak pa sam tako odlucila da ipak finis ove moje zamisli bude za sledeci docek. Taman cu imati vremena da sve lepo osmislim.

Tako da za sada samo seme su tu.

 

 

Share
Leave a Comment more...

Zensko vece

by cesko on mar.07, 2014, under lutanja

Pre neki dan pozove me drugarica. Nismo se videle i cule vec neko vreme. Na pauzi je na poslu, pa me brzo izreseta pitanjima: Imas li sta u planu za sredu vece? Ako zelis imam kartu visak za koncert? Ove moje sa posla slusaju folk, nisam ni htela da ih pitam. Setih se tebe da voles ovu vrstu muzike… Mislim, nije joj trebalo puno vremena i ubedjivanja da pristanem. Ionako se ne secam kad sam zadnji put bila na nekom koncertu i to da kazem sama tj. bez moje lepse polovine. Pozelela sam se cisto zenskog izlaska i trac partiju.

Naravno, sreda je bila rezervisana samo za razmisljanje o vecernjem izlasku, sve drugo je moglo da se odgurne na stranu i saceka sutrasnji dan. Doslo i vreme da se krene sa pripremama, sve krenulo opravno dok se ne zacu zvonce na vratima. Taman posla da ovo spremanje prodje bez upada i prepada. Dosli prijatelji da donesu komp koji treba da se pogleda sta mu nije u redu. E mislim se, nema sanse da me neko pokoleba u mom izlasku … ne, ne.. idem i ne osvrcem se. Naravno kad su culi o cemu se radi odmah su rekli da zaprovo i nisu dosli u posetu vec samo da donesu konzervu na pregled. Posto smo dobri drugari i saljivdzije krenulo se sa peckanjima; pa kako to moze da bude da ja idem sama u zivot i tako to. To uopste ne lici na mene… Samo vi zezajte, nemam ja nista protiv. Konacno kad sam nabacila sve potrebne ratnicke boje moglo se krenuti u avanturu.

Sedamo u auto i krecemo. Moram priznati da sam se malo zamislila, cudan osecaj izaci uvece, jer  sam kucna muva koju je tesko izbaciti iz kuce. U toj mojoj zamisljenosti i zatupljenosti gledam a ne vidim. Gledam u bilbord pored puta kome prilazimo a kojeg malo zaklanjaju grane obliznjeg drveta i onako ko u polumagli pokusavam da pogodim o kome se radi, mada nije ni bitno ali eto da prekratim put do grada. Kroz maglu (inace magle nije bilo to vece, vec u meni) citam pise Dragce. Otkud sad reklama za seriju? Pa ta serija stara ko biblija, sta li su sad smislili… Joj iznenadjenja kad smo se priblizili i ja lepo uspela da citam… Dacic…auch… Nema veze, barem smo se slatko nasmejali dragi i ja. Bitno je da je vece lepo pocelo.

Stizem na dogovoreno mesto sastanka. Drugarica jos nije dosla. Dok je cekam vrzmaju mi se razne misli po glavi.  Toliko dugo nisam isla na neki koncert, da li ce mi se dopasti ili ne? Doduse nisam ti ja nesto mnogo odusevljena tim koncertima, velika buka, mnogo ljudi, zagusljivo… Vise volim i uzivam u intimnom slusanju muzike sa slusalicama na usima. Videcemo… Stize moje Cile i polako krecemo ka Domu vojske gde se odrzava koncert.

Posto smo dosle malo ranije imamo vremena da se lepo ispricamo dok cekamo pa cak i salimo dok se preslisavamo koji red i sediste treba da zauzmemo. Gde se nalazi levo, koji je ovo red ispisan rimskim brojevima… uglavnom osmeh nam  na licu i ne silazi. Sve sretne zauzimamo nasa sedista, ponosne sto nismo zaboravile matematiku. Nisu nam losa mesta, samo da nam se ne zalome neki goropadi ispred nas inace nista necemo videti… Sta da vam kazem, nismo bas toliko lose prosli mada su mogli da budu malo nizi ali eto, necemo mnogo da kukamo.

Krece koncert, bljeste raznovrsna svetla, ogroman monitor na koje se smenjuju slike pevaca i razne aplikacije. Ozvucenje je odlucno, mozda malcice malo glasnije ali mozda tako i treba, nisam cest posetioc koncerta pa ne znam. Slusam, gledam i pokusavam da osetim neku energiju ali mi ne ide. Mislim, Kemal peva carobno, glas obara sa nogu ali kod mene mrtvo. Pocinjem  da se pomalo nerviram zbog toga, pored mene pevaju, njisu u ritmu a ja ko kocka leda… Glava polako pocinje da me bolucka, malo od glasne muzike (mada to ne bi trebalo da bude problem posto je slusam malo glasniju na slusalicama), nervira me ono bljeskanje jakih boja na pozornici i plafonu… Kad bih samo zazmurila bilo bi mi mnogo lakse… Dok Cile pevucka ja joj objasnjavam da cu slusati zatvorenih ociju a da ne bi bilo pametno da i ja pevam jer bi se koncert mnogo ranije onda zavrsio…malo me cudno pogledala na komentar za zmurenje ali je komentar za moje pevanje stavio osmeh na lice… Zatvaram oci… i krece magija…uzivam u koncertu… dok se peva uz jednu pesmu ucinilo mi se da cujem neku zenu koja pevusi prelepo…okrecem se na tu stranu…radar radi… da li mi se samo ucinilo ili je zaista ima tu negde u blizini… ubrzo je opustila glas i mom odusevljenju nema kraja. Do kraja koncerta sam pokusavala da je cujem jos koji put ali izgleda da je samo ta pesma ponela pa je pustila svoj prelep glas. Koncert tece dalje, gosti su mu bili  Dusan Svilar i snajka Jusica, otpevali su po nekoliko pesama, prelepo pevaju tj. svidja mi se njihov glas. Naravno nisam ceo koncert prezmurila, morala sam tu i tamo da otvorim oci jer je neko tako drmao moje sediste da sam u pojedinim trenucima  mislila da cu dobiti morsku bolest. Kako odmice koncert sve vise shvatam da ja i nisam bas neki veliki ljubitelj koncerata. Vise volim da slusam original sa cd-a. Ne volem kad me dekoncetrisu u slusanju. Ovaj te drma dok nogom dobuje po podu u ritmu, tamo negde u blizini neko zeli da privuce paznju svoji pleskanjem koje iritira, mnogo stvari koje mi ometaju paznju, doduse tu je i utrnula guza od  dva i po satnog sedenja na jednom mestu … Ali sve ovo moje gunjdjanje je nebitno u odnosu na to da sam cula koliko lep glas uzivo ima Kemal Monteno, ostala sam bez teksta … Kad se koncert zavrsio prisle smo bini da bi Cile slikala Kemala i Dusana Svilara. Ja nisam nosila fotoaparat posto nesto me ne privlaci to fotkanje.

Posle koncerta smo otisle na pice u jedan kafic da bi sredile utiske i dopricale se. Zamolila sam drugaricu da odemo u jedan odredjeni kafic, u kafic Pasaz, da bi videla kakva je atmosfera i okruzenje u njemu. Saznala sam da se tamo odrzavaju veceri poezije dva puta mesecno, svakog drugog cetvrtka.  Te veceri ogranizuje moja komsinica pa se razmisljam da odem na neko njihovo vece. Nismo se dugo zadrzavale jer je vec bilo kasno a drugarice sutra ujutru treba na posao.

Pozvale smo mog dragog da dodje po nas. Jadan on kad smo upale u kola, ko kokoske smo stale da mu prenosimo nase utiske sa koncerta, nismo zatvorile usta dok Cile nije izasla iz kola ispred njene kuce…

U svakom slucaju ovo je bilo jako lepo vece za mene… Mozda mi se i osladi :)

 

 

 

Share
Leave a Comment more...

Devet cvetova zudnje – MARGOT BERWIN

by cesko on mar.05, 2014, under procitano

Ne znam zasto ali obozavam da citam bajkovite knjige. Ovu knjigu sam procitala u jednom dahu ali bukvalno. Sela sam  juce popodne i dok je nisam procitala nisam stala. Tako sam za malo docekala zoru :)

Pocetak mi se dopao, tu sam i naisla na par citata koji su mi privukli paznju. Pozelela sam da ih sacuvam zapisane u nekoj mojoj arhivi posto se radi o nekim da kazem obicnim stvarima. Kasnije je vec bilo mnogo stvari koje su mi bile suvise sasave, koje volim da citam ali im ne pridajem preveliku paznju…

 

Bajka za odrasle puna misticizma, šamana i duhovnosti. Lepršava i intrigantna priča, ali i intenzivna ljubavna pripovijest s obiljem zanimljivih misli o smislu života.

Fort Worth Star-Telegram

 

DEVET CVJETOVA ŽUDNJE

Gloksinija – mitološka biljka od koje se zaljubljujete na prvi pogled.

Meksički cikas – biljka besmrtnosti. Živi dinosaur, podrijetlom još iz razdoblja jure.

Kakaovac – drvo od kojega se dobiva čokolada; drvo bogatstva.

Mjesečev slak – zaštitnica plodnosti i rađanja.

Marihuana, indijska konoplja ženske biljke, sinsemilla – biljka ženske seksualnosti.

Đurđica – daje životnu snagu. Protrljate li je među prstima, ta lijepa biljka može zamijeniti naprstak (Digitalis) i biti lijek za srčane bolesti.

Mandragora – prema Williamu Shakespeareu i Bibliji, biljka čarobnih svojstava.

Cikorija – biljka slobode. Omogućuje nevidljivost onima koji se usude popiti njezin gorak, mliječni sok.

Datura – biljka putovanja mislima i velikih pustolovina. Donosi viđenja i snove o budućnosti.

Postoji i deseta biljka. Biljka strasti, koja nema imena. Želite li je upoznati, morate pročitati knjigu.

 

*******

 

„Ako možeš čuti tišinu unatoč tome što te je u tome omeo smetlarski kamion, posjeduješ moć. Ako možeš osjetiti prisutnost zvijezda iako na nebu vidiš samo svjetlost nebodera, to je moć. Uspiješ li osjetiti miris šume ispred kontejnera za smeće, tada posjeduješ moć. Nikad ne dopusti da ti događaji pred tobom ili ljudi oko tebe govore što bi trebala vidjeti, osjetiti, okusiti ili čuti.”
Armand je vikao iz petnih žila.
„Zašto bi te smetlar naveo da osjetiš miris loših stvari? Hrane koja se raspada? Zašto bi ti gradski planeri branili da vidiš zvijezde? I zašto bi lopov sa Zelene tržnice na Union Squareu odnio moje biljke? Zašto bi mu to dopustila? Imaš svoju glavu. Na licu mjesta možeš ponovno stvoriti moje biljke”, rekao je kvrcnuvši me postrance po glavi. „Hajde, zamisli sliku svih tropskih biljaka koje poželiš. A sada ih pogledaj. Stvarno ih pogledaj, sve dok ne zaživiš među njima. Ne budi rob gluposti koje drugi ljudi postavljaju ispred tebe. Imaš svoju glavu. I uspiješ li se njome pravilno koristiti, bit ćeš slobodna!”

 

*******

„Svatko za nečime žali.”
„Ne. Žaljenje je za ljude koji vjeruju da su nešto mogli napraviti drugačije. Ako dobro promislite o svojim postupcima i potom djelujete, nećete imati nikakvih žaljenja jer ćete znati da ste bili iznimno oprezni pri donošenju svoje odluke.”

Share
Leave a Comment more...

Plavi tabletic

by cesko on mar.05, 2014, under heklanje

Naidju tako dani kad igra neki treci faktor. Gledala slike, ceo casopis odradjen fenomenalno, kreativnost im je bila na visokom nivou a ja malo naivna pa zavedena u momentu odlucivanja :) Ima u tome  malo neiskustva.Tek sam bila na pocetku tumacenju sema i nisam umela da iz seme ocenim velicinu tabletica jer je casopis na japanskom. Mada gledano sa ove visegodisnje distance moram priznati da je tu problem bio  moje odsustvo paznje na njihovo pisanje. Ako se malo obrati paznja moze se naslutiti sta je koja data velicina, samo treba malo ukljuciti mozak…

Elem kockice su se isposlagale tako da sam uradila ovaj tabletic. A ima tome vec jos malo pa dve godine. Razlog sto do sad nije video svetlost net-a je sto je neko imao averziju prema stirkanju…

 

 

Share
Leave a Comment more...

Ljubav žena

by cesko on mar.04, 2014, under poezija

Avaj! Ljubav žena! Poznato je Da je divna ali i strašna stvar; Jer, sve što imaju, stavljeno je
na tu kartu,
I ako ona izgubi, život im ništa više ne može
dati na dar Osim loših imitacija prošlosti same,
I njihova je osveta zato kao skok tigra, Smrtonosna, i brza, i teška; a opet, kako prave muke
Trpe one – udarce koje nanose osećaju i same.
One su u pravu; jer muškarac prema muškarcu tako
često nepravedan,
Prema ženama je uvek takav; jedan jedini okov Sve žene čeka – a neverstvo im je jedini izlaz;
Naučene su da prikrivaju patnju uzdrhtalih srca Za svojim idolom, dok ih neki bogatiji
pohotljivac
Ne kupi za brak – i šta im onda ostaje? Nezahvalni muž – a zatim neverni ljubavnik – Potom
kinđurenje, deca, molitve – i sve je svršeno.
Neke nadu ljubavnika, neke se propiju ili molitvama,
Jedne se predaju domaćinstvu, druge raspusnom životu,
Neke pobegnu, ali samo jednu zamene za brigu drugu,
Pošto izgube prednosti čednog položaja, Teško da bilo šta može da im popravi situaciju.
Njihov položaj uvek je neprirodan, Svuda, od dosadne palate do prljave kolibe: Neke traže
đavola, pa pišu romane.

 

Lord Bajron iz Don Žuana.

Share
Leave a Comment more...

Stirkanje

by cesko on mar.01, 2014, under heklanje

Stirkanje, rec koja je do pre neki dan izazivala uzasavanje posto nisam do sad to radila. Majka mi je dala neka osnovna odokativna uputstva ali treba skupiti petlju i probati. Konacno sam sam se resila da odradim i taj neprijatan posao. Niko me nije terao da heklam pahuljice za zavesu. A isheklala sam ih jos pre nove godine…

I tako krenula sam u taj veliki poduhvat. U serpicu nalila onako odprilike litar vode i stavila da provri a u drugoj posudi razmutila onako od oka neku kolicinu stirka tu negde oko 3-4 kasika stirka u prahu. Ispade da se stirak kuva ko puding… od gustine skuvanog stirka zavisi koliko ce se jako ustirkati. Za neke stvari vam treba slabiji stirak, za druge pak mnogo jaci da bi drzao formu koju zelimo da dobijemo.

Koliko ja vidim za sve sto pokusavamo prvi put raditi treba imati petlju i pokusati, u suprotnom nista necemo nauciti. Tako i sa stirkanjem.  Probajte sa raznim gustinama pa cete videti kad vam koja gustina i kolicina odgovara, ukoliko i skuvate malo gusci stirak slobodno mu dodajte vode i razblazite ga ili ukoliko je redak razmutite u drugu posudu jos malo stirka pa dokuvajte… To je bilo to sto se kuvanja stirka tice.

U skuvani stirak potopite to sto zelite da ustirkate i iscedite, ne morate bas previse, i ostavite da se prosusi. Kad bude onako malo vlaznjikav uzmite i ispeglajte ga. Savetovala bih vas da to radite preko ciste krpe koja ne pusta boju da ne bi vam uflekala stirkanu stvar a i krpa ce je zastiti od pegle da je ne pozuti stirak ukoliko se duze pegla. Ovo vazi za one stvari koje su ravnih ivica.

Ukoliko zelite da ustirkate neke sitne i nepravilnog oblika stvarcice onda vam savetujem da se prvo naoruzate strpljenjem, vecim parcetom stiropora ili stirodura koji cete obloziti necim sto cete moci da sa lakocom prebrisete i probusite spenadlama i veeeelikom tj. ogromnom kolicinom spenadli. Ako ste sve to nabavili mozete krenuti sa nadvlacenjem u svim pravcima i bockanjem radi odrzavanja zeljenog oblika. Za takve stvarcice ne morate da cekate da se prosuse vec odmah po vadjenju iz stirka radite sta ste naumili. Naravno za tu svrhu mozete da koristite i razne cinije, kutije, kalupe za zeljeni oblik.

Evo kako izgleda moje stirkanje (bockanje) pahuljica. Sutra ih skidam sa stirodura jer su se osusile i onda sledi slikanje tako lepo udesene ali o tome u drugom postu.

Nadam se da sam ovom mojom pricom makar malo pomogla oko stirkanja.

 

Share
Leave a Comment more...

Brzinski punjac

by cesko on feb.26, 2014, under lutanja, macro

Evo proslo je vec deset dana od kako sam ubacila ove fotografije ovde na blogu i cekaju da ih objavim.  Samo jos kad bih i sa recima bila spretna kao sa fotkama, sve bi bilo mnogo bezbolnije. A ovako ko da imam zaglavljenu kost u grlu. Pokusavam da smislim neku lepu pricu koja bi isla uz sve ovo ali nista ne odgovara, pokusala sam  da nadjem neke citate iz knjiga ali ni tu nisam imala uspeha i tako stoje i cekaju dok se ja ne smislim…

Evo smislila sam se, ne volim da odugovlacim puno sa neprijatnim obavezama a verujte mi da mi je pisanje jedna velika neprijatnost. Nemam nista posebno pametno da vam kazem sto se tice ovih fotki, nista posebno ni znacajno se nije desilo u to vreme.  Primetila sam da mi se tokom mog boravka u prirodi misli iskljuce, odu na odmor, a oci i osecaji preuzmu glavnu ulogu kao neki prijemnici. Mislim da se tada prikljucim na takozvani „brzi punjac baterija“.

Na ovaj brzinski izlet u prirodu smo isli radi pronalazenja jedne biljcice koja mi se jako svidja i hocu da krasi moje dvoriste ali nazalost nismo je nasli na toj lokaciji na kojoj smo bili ali to nije razlog da uskoro ne odemo opet na jedan takav  izlet a i volim ove brzinsko punjenje baterija.

Jos jednu stvar bih vam rekla, pokusacu da se otarasim ove neprijatnosti sto se tice pisanja. Shvatila sam da ni pisci nisu toliko pismeni koliko nam se na prvi pogled cini. Imaju oni svoje lektore ili kako god se zvali ljudi koji su mnogo vise pismeni od njih i ispravljaju njihove gramaticke i ostale greske a zbog kojih mi obicni ljudi imamo komplekse nize vrednosti.  A mogu vam reci i da sam od obicnih seljaka cula mnogo pametnih stvari i saveta bez obzira sto ih nisu rekli odlicnim knjizevnim jezikom vec jezikom prostih ljudi prepunim gramatickih gresaka. Zato neka pravopis i gramatika budu privilegija onih uticajnijih i znacajnijih ljudi a meni oprostite greske jer nisu ucinjene namerno.

 

„Nije važno šta drugi ljudi kažu o tebi. Važno je šta ti kažeš samom sebi. Sve dok si siguran da je ono što činiš ispravno, nemoj da se obazireš na procene drugih ljudi. Možeš da radiš šta god hoćeš sve dok je u to u skladu sa tvojom savešću i tvojim srcem. Nemoj nikada da se stidiš da radiš ono što je ispravno. Izaberi ono što misliš da je dobro i drži se toga. I za Boga miloga, nemoj nikada da stekneš naviku da vrednuješ sebe prema kriterijumima drugih.“

=Robin Šarma, „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“ =

 

Share
Leave a Comment more...

Looking for something?

Use the form below to search the site:

Still not finding what you're looking for? Drop a comment on a post or contact us so we can take care of it!