Šarenica

Ime moje

by on maj.07, 2016, under handmade

Vec duze vreme drzim ova dva aranzmana nepokazana. Falile su neke sitnice kao i pravo mesto za slikanje. Napokon je sve doslo na svoje mesto i evo fotografija.

Na youtube sam nasla tutorijal kako se prave ovi predivni cvetovi. Postupak nije uopste komplikovan pa nisam mogla odoleti i ne probati da ih napravim. Malo se jos na svoju ruku poigrala farbajuci krep papir i cvetovi su prosto oziveli. Kutije sam ranije bila napravila kad sam se isto ucila i one su prvenci, tako da se sve u svemu lepo uklopilo.

 

 

 

 

Leave a Comment :, , more...

Kidanje okova

by on jan.30, 2016, under lutanja, Nekategorizovano, street foto

Evo sedim ispred kompa vec vise od sat vremena, razmisljam… Nisam pametna sta da radim. Pisati o svojim nedoumicama sto se tice fotografija ili se praviti da kao “sve znam” o njima.

Priznajem da sam totalni amater sto se toga tice. Znam da skljocam i  to radim onako po instiktu a ne po  znanju. Zato je najbolje ne pitati me kako sam nesto uradila jer ne znam; jednostavno to je bio taj trenutak koji se vise ne moze ponoviti. Doduse i ne trudim se da zapamtim sta i kako, previse mi je opterecavajuce pogotovu sto nemam nameru da se fotografijom bavim profesionalno vec samo iz cistog zadovoljstva.

Elem, evo o cemu se radi. Imam strasan problem sa fotografisanjem ljudi. Strah da im nesto kradem, da cu imati konflikt sa njima jer to radim a ne zelim to. Zato se vrlo retko usudjujem da to radim mada volim da posmatram ljude, njihova osecanja koja zrace.

Zato sam danas skupila hrabrost i  usudila se da izvadim fotoaparat iz torbe dok sam stajala na ulici i slusala ove decake. Jer to je jedini nacin da prebrodim svoj strah i oslobodim se lanaca koji me sputavaju. O da, svesna sam svega ali strah je strah …

Uspela sam da u sto kracem vremenu okinem jedno 10-15 snimaka i da sto pre spustim aparat u torbu. Zato slike i nisu bas najbolje ali za pocetak i to je nesto.

Izabrala sam ovu fotografiju  jer mi se ucinilo da postoji neka interakcija izmedju pevaca i bilborda iza njega. Dok sam gledala monitor fotoaparata moja masta je pocela da radi i pocela je da se stvara prica, doduse vickasta ali nema veze, prica je prica. A volim kad se pojavi prica i osecanja u mojoj glavi dok gledam fotografiju.

Kad sam pregledala fotografiju na kompu vidim da to nije to, da ima viska. Pokusala sam da kropovanjem izvucem u prvi plan onu moju pricu. Medjutim, slabo koristim kropovanje slika, doduse nisam ni imala toliko potrebe za tim jer fotogragije prirode i makro ne zahtevaju to nesto posebno.

Da li sam u tome uspela? Ne znam,  mada se meni svidja kako je na kraju ispalo.

030c 030b

Leave a Comment :, , , , , , , , , , more...

Bol iz proslosti: razgradjivanje otelotvorenog bola

by on jan.28, 2016, under misaona fiskultura, Moc sadasnjeg trenutka, Nekategorizovano

Obratite paznju na  bilo kakve znake nezadovoljstva u sebi, u bilo kakvom obliku –  mozda je u pitanju budjenje otelotvorenog bola. To se moze javiti u obliku razdrazenosti, nestrpljenja, sumornog raspolozenja, zelje za povredjivanjem, ljutnje, besa, depresije, zelje da stvarate dramu u vezi i tako dalje. Uhvatite ga onog trenutka kada se jos nalazi u pritajenom stanju.

Otelotvoreni bol ne zeli da ga posmatrate direktno i vidite onakvog kakav je . Onog trenutka kada ga uocite, osetite njegovo energetsko polje unutar vas i obratite paznju na njega, time ce identifikacija biti prekinuta. Visa dimenzija svesti ce stupiti na scenu. Ja  je nazivam prisustvo. Vi sada postajete svedok ili posmatrac otelotvorenog bola. To znaci da vas on vise ne moze koristiti pretvarajuci se da je isto sto i vi i da vise ne moze da se obnavlja kroz vas. Pronasli ste svoju najdublju snagu. Dosegli ste moc  Sadasnjeg trenutka.

Ostanite prisutni, ostanite svesni. Budite vecito oprezni cuvar svog unutrasnjeg prostora. Potrebno je da budete dovoljno prisutni kako bi bili u stanju da direktno posmatrate otelotvoreni bol i osetite njegovu energiju. On tada ne moze da kontrolise vase razmisljanje. Onog trenutka kada vase razmisljanje postane poravnato sa energetskim poljem otelotvorenog bola, vi cete biti identifikovani sa njim i ponovo ga ishranjivati svojim mislima.

Neprekidna svesna paznja raskida  vezu izmedju otelotvorenog bola i vasih misaonih procesa i na scenu dovodi proces preobrazaja.

Dozvolite da sumiram ovaj proces. Usmerite paznju na to osecanje u vama. Spoznajte da je to otelotvoreni bol. Prihvatite da on postoji. Nemojte misliti o njemu – nemojte dozvoliti da se osecanje pretvori u razmiljanje. Nemojte da sudite ili analizirate. Nemojte od njega da stvarate sopstveni indetitet. Ostanite prisutni i nastavite da nadzirete ono sto se dogadja u vama. Postanite svesni ne samo emocijalnog bola vec i ‘onoga koji nadzire’, tihog posmatraca. To predstavlja moc Sadasnjeg trenutka, moc vaseg licnog svesnog prisustva. A onda pogledajte sta se desava.

MOC SADASNJEG TRENUTKA – Ekart Tol

Leave a Comment : more...

MOC SADASNJEG TRENUTKA – Ekart Tol

by on jan.09, 2016, under misaona fiskultura

Gde god da se nalazite, budite tamo u potpunosti

 

Pokusajte da uhvatite sebe kako negodujete, bilo naglas, bilo u sebi, zbog situacije u kojoj ste se nasli, zbog onog sto drugi ljudi cine ili govore, zbog vase okoline, vase zivotne situacije, cak i zbog vremenskih prilika. Negodovanje uvek oznacava neprihvatanje onoga sto jeste. Ono bez izuzetaka nosi u sebi nesvesni negativni naboj. Kada negodujete, vi sebe pretvarate u zrtvu. Kada jasno i glasno zauzmete stav, vi preuzimate kontrolu. Stoga promenite situaciju tako sto cete preduzeti akciju ili zauzeti stav ako je to neophodno ili moguce; ostavite situaciju takvu kakva je ili je prihvatite. Sve ostalo predstavlja ludost.

Uobicajeno nesvesno je uvek na neki nacin povezano sa poricanjem Sadasnjeg trenutka. Sada, naravno, takodje ukljucuje i ovde. Da li se vi opirete svome sada-i-ovde? Neki ljudi bi uvek radije bili negde drugde. Njihovo „sada“nikada nije dovoljno dobro. Otkrijte putem samoposmatranja da li je to slucaj i u vasem zivotu. Gde god da se nalazite. budite u potpunosti tamo. Ako ste otkrili da je vase ovde-i-sada nepodnosljivo i zbog toda ste nesrecni, imate tri opcije: izvucite sebe iz situacije, promenite situaciju ili je sasvim prihvatite. Ako zelite da preuzmete odgovornost za svoj zivot, onda morate da odaberete neku od ove tri opcije i morate da odaberete sada. A onda prihvatite posledice. Bez gledanja kroz prste. Bez negativnosti. Bez psihickog zagadjenja. Odrzavajte svoj unutrasnji prostor cistim.

Ako budete preduzimali bilo kakvu akciju – izvlacili se iz svoje situacije ili je menjali – prvo odbacite negativnost, ako je to uopste moguce. Akcija koja proistice iz uvida u ono sto je potrebno je efikasnija od akcije koja proistice iz negativnosti.

Bilo kakva akcija je cesto bolja od nikakve akcije, narocito ako ste duze vreme zateceni u nesrecnoj situaciji. Ako je u pitanju greska, bar cete nesto nauciti, tako da to vise ne predstavlja gresku. Ako i dalje ostanete u bezizlanoj situaciji, necete nauciti nista. Da li vas strah sprecava da preduzmete akciju? Priznajte strah, posmatrajte ga, posvetite mu paznju, budite u potpunosti prisutni u njemu. Time cete preseci vezu izmedju straha i razmisljanja. Ne dozvolite da vam strah dopre do uma. Iskoristite moc Sadasnjeg trenutka. Nju strah ne moze da pobedi.

Ako zaista nista ne mozete da ucinite kako biste promenili vase sada-i-ovde i niste u stanju da se izvucete iz situacije, onda prihvatite svoje sada-i-ovde tako sto cete odbaciti celokupan unutrasnji otpor. Lazno nesrecno ja koje voli da se oseca bedno, ogorceno ili samosazaljivo tada vise nece moci da prezivi. To se zove predaja. Predaja ne oznacava slabost. U njoj se nalazi ogromna snaga. Jedino osoba koja se predala poseduje duhovnu snagu. Putem predaje bicete iznutra oslobodjeni situacije. Mozda cete tada uvideti da se situacija menja i bez vaseg ucesca. U svakom slucaju bicete slobodni.

Ili postoji nesto sto „bi trebalo“ da radite, ali to ne cinite? Podignite se i uradite to odmah. U suprotnom, u potpunosti prihvatite sopstvenu neaktivnost, lenjost ili pasivnost u ovom trenutku ako je to vas izbor. Sasvim se posvetite tome. Uzivajte u tome. Budite lenji ili neaktivni koliko god mozete. Ako se tome posvetite do kraja i sasvim svesno, ubrzo cete istupiti odatle. Ili mozda necete. Kako god bilo, nece postojati unutrasnji sukob, otpor, negativnost.

Da li ste pod stresom? Da li ste toliko okupirani napredovanjem ka buducnosti da je sadasnjost svedena na sredstvo za stizanje do tog cilja?  Stres je prouzrokovan zeljom da se bude u buducnosti dok se nalazite „ovde“, odnostno zeljom da se bude u buducnosti dok se nalazite u sadasnjosti.  To je razdor koji vas cepa iznutra. Ludost je ziveti sa takvim unutrasnjim razdorom. To sto svi ostali rade istu stvar ne cini je manje ludom.  Vi mozete, ako je to potrebno, i da se krecete brzo, radite brzo ili cak da trcite, bez projektovanja buducnosti i otpora prema sadasnjosti. Dok se krecete, radite, trcite – cinite to do kraja. Uzivajte u protoku energije, visoke energije tog trenutka. Sada vise niste pod stresom, vise se ne cepate na dva dela. Jednostavno se krecete, trcite, radite – i uzivate u tome. Ili mozete da odustanete od svega toga i sedite na klupi u parku. Ali dok to cinite, posmatrajte svoj um. Mozda ce vam reci: „Trebalo bi da radis. Uludo trosis svoje vreme.“ Posmatrajte um. Smesite mu se.

Da li proslost zauzima veliki deo vase paznje? Da li cesto govorite i mislie o njoj, bilo pozitivno, bilo negativno? O velikim stvarima koje ste postigli, svojim avanturama i iskustvima, o tome kako ste zrtva, o groznim stvarima koje su vam ucinjene ili mozda o onome sto ste vi nekome drugom ucinili? Da li vasi misaoni procesi stvaraju krivicu, ponos, ogorcenost, ljutnju , grizu savesti ili samosazaljenje? Ako je tako, onda vi akumuliranjem proslosti u svojoj psihi ne samo da ponovo osnazujete lazno osecanje o sopstvenom „ja“, vec takodje potpomazete i ubrzavate proces starenja vaseg tela.  Uverite se u ovo posmatranjem onih ljudi u vasoj blizini koji imaju izrazenu sklononost da se drze proslosti.

Svakog trenutka postanite zatvoreni za proslost. Ona vam nije potrebna. Vracajte se njoj samo kada je to apsolutno relevantno za sadasnjost. Osetite moc  ovog trenutka i bogatstvo Bica. Osetite sopstveno prisustvo.

Leave a Comment more...

Trouglici sa lesnicima

by on dec.11, 2015, under recepti

 

054a

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle duzeg vremena resila sam da napravim domace kolacice ali ne one koje uvek standardno pravim, pozelela sam malo nazovi izazova. Da napravim neke kolacice koje do sad nisam nigde probala, da izaberem nesto onako sto mi se bude zasvidelo na prvi pogled,za neke za koje se prica da mogu potrajati i malo duze, cak i do dve nedelje. Da, da, kako da ne, to moze da se desi jedino ako ih stavim u metalnu kutiju koju cu zakljucati katancem a kljuc sakriti od svih a pogotovu od same sebe ali to sad nije ni bitno. I tako ti se ja bacim u potragu na netu… gledaj, racunaj, uporedjuj, racunaj, dodaj, oduzimaj… dok na kraju nisam odabrala ovaj kolac Trouglici sa lesnicima.

Sve sam dobro odmerila i napravila samo jednu malu izmenu u receptu, umesto lesnika sam koristila orahe posto se to naslo u kuci pa da ne propadnu :)

Dok sam proucavala recept imala sam utisak da je materijal za testo nedovoljan, da ga nece biti dovoljno za pun pleh ali junacki sam stisla zube pa nek bude sta bude.

Zapocela sam od onog najpipavijeg, seckanja oraha. Radila sam na starinski nacin, sa cinijom u krilu i nozicem u ruci polako seckala, mrvila male komadice. Moram priznati da se oduzilo ali u isto vreme mi je i jako prijalo to polagano pripremanje sastojaka. Priznajem da sam mogla to ubrzati to ali malo sam se ubacila u proslost, zamisljala kako se to nekada radilo. Bio je to jako zanimljiv film :)

I tako cim sam pripremila sve sastojke bacila sam se u akciju!

Kecelja- opasana oko struka!

Serpe, plehovi, cinije, oklagije, papir, kasika…. – razbacano po kuhinji i spremno za upotrebu!

Sudopera ispraznjena i ceka da bude ispunjena!

Tri,

dva,

jedan

KRENI !

Krecem uz pesmu „Dok Nadalina muti jaja “

Ovu vrstu testa nisam do sad pravila tako da je bilo sve onako na oprezu, polako, osecajno ali sva moja briga je bila bezpotrebna. Testa je bilo u dovoljnoj kolicini za pun pleh, sto se kaze-taman koliko treba. Moram priznati da je pravljenje ovih kolaca bilo izuzetno lako i brzo, pogotovu sto je sve lepo objasnjeno i slikama potkrepljeno na blogu gde sam nasla recept  (ako se izuzme seckanje oraha). Ocas posla su se nasla u rerni na pecenju. I posle 25 minuta kolacici su bili peceni. Posto sam ih pravila u vecernjim satima ostavila sam ih da se lepo ohlade do jutra pa da ih onako odmorna, vesela i cila nacifram.

Ujutru posle zavrsene svakodnevne jutarnje rutine zapocela sam seckanje kolacica. Nije mi bas ispalo kako sam zamisljala jer mi se testo nije bas lepo seklo, pomalo se ronilo. Izgleda da se malo prepeklo a stavila sam ga da se pece kako je napisano u receptu ali sam i ukljucila ventilator u rerni i time malo zeznula stvar. Kasnije sam uzela da procitam komentare drugih domacica koje su pravila i raspitivale se  o pripremi (moja greska sto to nisam odmah na pocetku uradila) da u slucaju ukljucivanja ventilatora rerne treba malo smanjiti temperaturu ( na 160 stepeni) tako da cu to imati u vidu ubuduce. Sad teramo dalje sa onim sto imamo.

Otopila sam prvo pola cokolade za prelivanje, da vidim kako ce mi ici pa cu posle otopiti i ostatak posto to  i nije neki veliki problem. Pocela sam da u cokoladu umacem vrhove trouglica ali su se na pojedinim trouglicima poceli roniti krajevi i ostajati u cokoladi sto mi se bas i nije dopalo jer bi mi uskoro cokolada bila prepuna testa kolaca i ne bi imala dovoljno za sve vrhove. Zato sam procedila ostatak rastopljene cokolade i presipala u kesu za zamrzivac, odsekla vrh tako da cokolada izlazi u tankom mlazu iz nje i polako se prelila preko ostalih vrhova trouglica. Moram priznati da me je nerviralo sto mi cokoladni vrhovi trouglica ne izgledaju kao na slici u receptu ali za prvi put nisam umela bolje. Moracu vise da vezbam a koliko znam ni ukucani nece imati nista protiv :) Kasnije sam malo mozgala kako to da ispravim, pokusacu sa redjom rastopljenom cokoladom (mada to ne volem) pa cemo videti na sta ce to liciti :)

I tako, kolaci su konacno bili gotovi, cokolada se stegla i moglo se konzumirati. Ali pre toga moramo uraditi fotke za prezentiranje. Samo cu vam jedno reci, cini mi se da mi je vise i teze palo to fotkanje nego pravljenje kolaca. Dok sve narihtas da bude kako treba ….aaaaaaaa gubim kosu!!!!

Valjda se na kraju ipak isplatio sav trud :)

p.s. Umalo da zaboravim da vam kazem da su kolacici fenomenalni na ukus, nisu uspeli da prezive dve nedelje vec samo dva dana 😀

 

034a

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Comment :, , , , , more...

Cvetna ljubav

by on sep.19, 2015, under Nekategorizovano

Moram priznati da od kad radimo sa stirodurom ludo se provodim. Obozam da radim razlicite stvari i da stalno nesto novo isprobavamo. Ovog puta smo se zaigrali sa LOVE. Izazov je bio napraviti ga ali i napraviti skoro sve ove cvetice od papira radi slikanja. Nazalost nisam stigla da napravim cvetove i za slovo O pa sam pokusala da zamaskiram jednim srcem. U svakom slucaju provod je bio za +10 :) Narocito farbanje svake latice a na slici su latice za samo 8 ruza…

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Comment more...

Izlet do kanjona Jerme

by on avg.24, 2015, under lutanja

 

Prelep izlet do reke Jerme, obilazak manastira Poganovo i Sukovo, odlazak do Zvonacke banje i jos po nesto usput.

 

 

To je sve narode, nema vise …. :)

 

 

Leave a Comment more...

Kako razbiti sivilo

by on mar.11, 2015, under lutanja, macro

Ubi me sivilo ovih dana. Popalila sva svetla po kuci ne bi li unela malo svetlosti u dan ali nista ne pomaze. Sivo pa sivo, a bas mi i nije omiljena boja…

Morala sam naci nacin da unesem malo boje u svoje sivilo. Zato sam krenula put drugog kraja grada, kod prijatelja koji drzi rasadnik cveca, sa nadom da cu tamo naci makar malo boje. I uspela sam u tome.

Nadam se da ce ove fotografije uspeti i vama da donesu boje i ulepsaju dan :)

 

Leave a Comment more...

Srculenca napadaju

by on feb.12, 2015, under handmade

Srculenca napadaju!!! Tufnicama, sljokicama, cveticima, masnicama, perlicama … :)

Namenila sam ih kao poklone za jedno poetsko vece ukoliko bude odrzano ovih dana.

Dva magneta za frizider i tri male slicice.

Nadam se da ce im se dopasti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Comment more...

Pleme pecinskog medveda – I

by on jan.19, 2015, under Deca zemlje

************************************

Ovaj roman izvanredne lepote i snage je živa saga o ljudima, njihovim odnosima i ljubavi. Kroz bravurozno pripovedanje Džin M. Oel vraćamo se u osvit modernog čovečanstva i sa devojčicom Ajlom prolazimo kroz izazove surovog, ali prelepog ledenog doba i delimo njen život sa onima koji sebe nazivaju Pleme pećinskog medveda. Prirodna katastrofa ostavlja devojčicu da sama luta nepoznatom i opasnom zemljom sve dok je ne pronađe Iza, žena iz Plemena čiji pripadnici se razlikuju od Ajlinih sunarodnika. Plavokosa i plavooka Ajla je za njih ružna – ona je jedna od Drugih, onih koji su se doselili u njihovu iskonsku postojbinu; Iza, međutim, ne može da je ostavi da umre i oni je uzimaju sa sobom. Iza i Kreb, stari Mog-ur, vremenom je zavole, a kako je Ajla učila način života Plemena i Izino isceliteljsko umeće, većina ju je prihvatila. Ali brutalni i ponosni mladić koji je predodređen da postane njihov sledeći vođa razlike vidi kao pretnju svom autoritetu. U njemu se razvija duboka i žestoka mržnja prema čudnoj devojčici Drugih koja živi u njihovoj sredini i on odlučuje da se osveti…

************************************

Nakon vecere mala je devojcica sedila naslonjena na veliki kamen i gledala sta sve rade ljudi oko nje. Hrana i novi oblog na nozi osvezili su je i sad je brbljala Izi, premda je znala da je zena ne razume. Ostali pripadnici plemena s negodovanjem su je pogledavali, no devojcica nije bila svesna znacenja tih pogleda.  Nerazvijene glasnice nisu omogucavale pripadnicima plemena tacno uoblicavanje glasova. Nekolicina koju su upotrebljavali, nastalih iz krikova upozorenja ili potrebe za skretanjem paznje, vise je sluzila naglasavanju, pa je vaznostvezana uz govor postala dio tradicije. Glavna sredstva sporazumevanja – znakovi rukama, pokreti, polozaji tela, intuicija nastala bliskim dodirima i nepromenjivim obicajima – bila su izrazajna, no ipak ogranicena. Posebna svojstva predmeta tesko su se opisivala, a apstraktni pojmovi nikako. Detetova je razgovorljivost zbunjivala pleme, pa su se prema njemu odnosili s nepoverenjem.

Deca su bila veliko blago, pa su ih podizali s mnogo nezne privrzenosti i uz disciplinu koja je postajala sve stroza sto su bila starija. Dojencad su tetosili i muskarci i zene, a manju su decu kaznjavali tako sto na njih naprosto nisu obracali paznju. Kad su deca postala svesna viseg polozaja starijih i odraslih, zapocela su ih oponasati i tetosenju su se opirali jer je to bilo samo za male bebe. U krutim i dobro utvrdjenim okvirima obicaja podmladak se brzo naucio pravilima ponasanja, a jedno medju njima bilo je i neumesnost suvisnog glasanja. Zbog svoje visine devojcica je izgledala starije, pa ju je pleme smatralo nedisciplinovanom, lose vaspitanom.

Iza, koja je s devojcicom bila u mnogo prisnijem dodiru mislila je da je mladja nego sto izgleda. Nagadjala je pravu dob deteta i prema   njegovoj je bespomocnosti pokazivala vise obzira. Iz mrmljanja u bunilu shvatila je da njena vrsta govori mnogo tecnije i cesce. Iza je osecala neodoljivu naklonost prema devojcici ciji je zivot ovisio o njoj i koja joj je s potpunim poverenjem obavila male mrsave ruke oko vrata. Bit ce vremena,  mislila je, za ucenje lepog ponasanja. U Izinim mislima devojcica je na neki nacin vec bila njena.

************************************

Od kad su se uselili u novu pecinu, Kreb je gotovo svakog dana pokusavao nauciti Ejlu jeziku plemena. Nekoliko je primitvnih reci, za njihovu decu obicno najtezi deo, naucila sasvim lako, no slozeniji sistem pokreta i znakova nikako nije mogla shvatiti. Pokusao ju je nauciti znacenju kretnji, no niti jedno od njih dvoje nije imalo osnova u nacinu sporazumevanja drugog, a nije bilo nikoga da im prevodi ili objasnjava. Starac je svim silama nastojao prevladati tu teskocu, no nikako mu nije uspevalo. Ejla je takodje bila razocarana bezuspesnim pokusajima razgovora.

Znala je da joj nesto promice, a htela  je izraziti mnogo vise od onih nekoliko reci koje je znala. Videla je da pripradnici plemena razumeju vise nego sto kazu jednostavni glasovi, ali nije znala na koji nacin. Teskoca je bila u tome sto naprosto nije videla znakove rukama. Za nju su to bili slucajni pokreti, a ne sredstvo sporazumevanja. U njenoj svesti nije postojao pojam razgovora poketima. Nije joj nikad palo na pamet da je tako nesto uopse moguce; bilo je to sasvim izvan njenog iskustva.

Kreb je poceo naslucivati u cemu je problem, iako u to gotovo nije mogao poverovati. Verovatno ne zna da pokreti imaju znacenje, razmisljao je.  – Ejla – pozvao je i domahnuo rukom. U tome je , dakle, stvar, mislio je dok su hodali puteljkom uz brzu recicu. Jedina je druga mogucnost bila da nije dovoljno pametna za shvatanje jezika. Pazljivo posmatrajuci njeno ponasanje nije to mogao ustanoviti, ma kako razlicita bila od pripadnika Plemena. Ali ipak ne razume jednostavne geste. Pokusacu ih uciniti vidljivim.

Svakodnevnim odlaskom u lov, ribolov ili sakupljanje plodova nastala je staza na putu s najmanje prepreka. Stigli su do omiljenog starcevog mesta, cistine kraj veliko hrasta cije je izlozeno korenje zasenjeno gustom krosnjom bilo mnogo prijatnije od gole zemlje. Pocinjuci danasnju lekciju, stapom je pokazao drvo.

-Hrast, – brzo je odgovorila Ejla. Kreb je klimnuo glavom, a zatim pokazao na recicu.

– Voda, – rekla je devojcica. Starac ponovo klimnu glavom, a zatim rukom ucini pokret i ponovi rec. – Tekuca voda, reka, – znacila je rec povezana s pokretom.

– Voda, – oklevala je Ejla, zbunjena potvrdjivanjem i ponovnim pitanjem. Duboko u zeludcu pocela je osecati paniku. To se vec i pre ponavljalo, znala je da Kreb trazi nesto vise, no nije znala sta.

Kreb odmahne glavom. Istu je vezbu vec ponovio mnogo puta. Pokazujuci stapom u njene noge, pokusao je ponovo.

-Noge, – rece Ejla.

-Da, – klimne carobnjak. Na neki je nacin morao naterati da gleda, a ne samo slusa. Ustao je, primio je za ruku, pa su zajedno presli nekoliko koraka. Rukom je napravio pokret i rekao rec „noge“.  „Noge u pokretu, hodanje, “ bio je smisao onoga sto je hteo saopstiti. Napeto je slusala i pokusavala otkriti sta joj promice.

– Noge,- izgovori uzdrhtalim glasom, sigurna da to nije ispavan odgovor.

– Ne, ne, ne! Hodanje! Noge u pokretu, – ponovio je. Gledao ju je ravno u lice i jako naglasio pokret. Povukao ju je za ruku i ponovo pokazao na noge; bojao se da to nikad nece shvatiti.

Suze su navrle na Ejlino lice. Noge! Noge! Znala je da je to prava rec, no zasto onda odmahuje glavom? Volela bih da prestane mahati rukom. U cemu sam pogresila?

Starac je ponovo s njom napravio nekoliko koraka, upro prstom u noge i opet rekao rec. Stala je i promatrala ga. Ponovio je kretnju, naglasio je toliko da je vec gotovo dobila drugo znacenje, i rekao rec. Sagnuo se, gledao je u lice, a rukom joj je mahao pred ocima. Pokret, rec. Pokret, rec.

Sta hoce od mene? Sta moram uciniti? Svim ga je silama zelela shvatiti. Znala je da nesto pokusava objasniti. Zasto stalno mase rukom, pitala se.

Tada joj na pamet padne maglovita misao. Njegova ruka! Neprekidno mase rukom. Oklevajuci je podigla ruku.

-Da, da! U tome je stvar, – Kreb je zustro klimao glavom.- Nacini znak! Kretanje! Noge u pokretu! – ponovio je.

Sve je postalo razumljivije. Gledala ga je, a zatim pokusala ponoviti kretnju. Kreb je rekao da! To je ono sto hoce! Pokret! Zeli da nacinim pokret.

Ponovila je kretnju i izrekla rec, makar jos uvek nije znala sta znaci, ali je u najmanju ruku shvatila da zeli upravo to. Kreb ju je okrenuo i jako sepajuci posao prema hrastu. Dok ga je sledila, pokazao je u noge i ponovio kombinaciju reci i pokreta.

Razumevanje je poput eksplozije ispunilo njen um. Kretanje nogama! Hodanje! To je ono sto mi govori! Ne samo noge. Pokret rukom i rec „noge“ znaci hodanje! U mozgu joj je kuvalo.  Prisecala se da ljudi iz plemena uvek masu rukama. Pred oci su joj dosli Kreb i Iza; stajali su, gledali se, gestikulirali, izgovarali vrlo malo reci, ali neprestano pokretali ruke. Da li su razgovarali? Zar se tako sporazumevaju? Da li zbog toga tako malo govore? Da li razgovaraju rukama?

Kreb je seo na koren hrasta. Ejla je stajala pred njim i pokusavala smiriti uzbudjenje.

– Noge, – rekla je i pokazala na njih. – Da, – klimnuo je, pitajuci se da li je shvatila.

Okrenula se i nacinila par korak, vratila se, ponovila gestu i rijec „noge“.

– Da, da! Dobro je! Shvatila si, – rekao je. Uspela je! Mislim da me razume!

Ejla je zastala, okrenula se i potrcala. Stigla je do drugog kraja  cistine, vratila se i ubrzano disuci stala pred njega.

– Trcanje, – gestikulirao je dok ga je pazljivo gledala. Taj se pokret razlikovao od prvog; bio je slican, no ipak razlicit.

– Trcanje, – oklevajuci je ponovila pokret.

Shvatila je.

Kreb je bio uzbudjen. Pokret je bio grub, nedostajala mu je profinjenost kakvu su imala i najmanja deca u plemenu, no na koncu je ipak shvatila. Zustro je klimnuo glavom, nasto je gotovo bacen na zemlju jer je Ejla priskocila i svom  ga snagom zagrlila, radosna novim saznanjem. Razumela je!

************************************

 

 

Leave a Comment more...

Looking for something?

Use the form below to search the site:

Still not finding what you're looking for? Drop a comment on a post or contact us so we can take care of it!