Bez daha
Zivela sam izvan sebe
pretvarala se da sam neko drugi.
Bila samo ceznja koja luta
u beskraj bez cilja,
cekajuci da se vratim sebi.
Cekanje je bilo predugo
i moja snaga je kopnila.
I onda si dosao ti
doneo toplinu i osmeh
iskru mladosti…
mudrost poznih godina.
Oslikavala sam tvoj lik po nebu
zlatnim nitima sunca
Brojala tvoje otkucaje srca
trepatjem zvezda…
No moja dusa nije bila
dovoljno jaka da te vidi,
moje j@ nije bilo dovoljno hrabro
da te sretne.
Navodnjavala sam iluzije suzama,
hranila ih osmehom,
pustala ih da rastu
da idu ka tebi.
I ja sam divlje trcala za njima!
Tako divlje cini mi se
da sam i od svoje duse utekla.
Umorna sam andjele
ostajem bez daha!
Kako da se vratim ?
Ispod ove ljusture
u mom malom svetu je
suvise hladno.
A ti si tako daleko…
Tatjana Kozica
Na kraju sveta!
shaporodiva