Ovom vrstom umetnosti amaterski se bavim od 1991 godine, i do sada imam lepu kolekciju neobičnih kolaža i poezije. Veoma sam ponosna što sam uspela da jedan deo te kolekcije konačno pokažem i vama. Poezija je ogledalo moje duše, te stoga prati i kolaže koje radim. Svaki kolaž prikazuje jednu od mnogih priča, koje sam imala prilike da čujem ili dozivim. Svaki stih prati po malo tu priču.
Prodju mi nekako dani. Sa oblacima zborim, rekama krugove vracam, sunce osmehom umorim. Al noc… tiha… beskrajna… ne znam gde bih s’ njom. Noc… Teska rec za izgovorit u dusi mi napravi lom. I kao da nikad ne prolazi, zove me u tminu me vuce! Kao da ceznja beskrajna iznad uzglavlja mog, vesto rukave suce… [...]
shaporodiva