Polje deteline

Život je… polje deteline… nepregledno… čini se seže od kapi iz koje si se rodio pa sve do zrna zemlje kojim će te pokriti.

I kad se dogodi onaj čarobni tren da samo vrškom trepavica dotakneš vazduh iznad tog polja – shvatiš da zapravo tu počinje beskraj; beskraj zelenila i crnila. Svaki stručak deteline moraš dobro da osmotriš i dodirneš i svaki ima svoju mekotu, toplinu boja; i svaki ima svoj otrov… a samo je jedan stručak onaj sa četiri lista.

Kreneš tako… puziš, pa hodaš, pa trčiš, pa opet poklekneš… Puziš… klečeći, klanjajući se suncu. Tražiš… odereš kolena, laktove, trbuh; baciš osećanja u etar, svakim dodirom ostaviš po česticu svoje duše da lebdi izmedju tebe i kraja sveta… Boli… kida svaku poru… Tako tražiš… Nekad samo onaj izdanak nadješ pa te zaceli i počneš iznova…

Jednog dana kad je nadješ i staviš na dlan – shvatiš ustvari da svaki listak nosi tvoj lik, taj delić sekunde nosi nemerljivu snagu letenja i sve tajne života na dnu okeana; u tom si trenu na dah od zvezda… Čarobno… al’ pod uslovom da sve četiri sreće nisi već izgubio negde u polju deteline…

Tatjana Kozica

232420642_5fa4838672
Photo by Joanne Ratkowski, Flickr.com

 

This entry was posted on 201537H feb 2010 and is filed under Uncategorized. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.

2 Responses to “Polje deteline”

  1. istocna Says:
    februar 21st, 2010 at 1:06

    uh, se pronajdov tuka nekade, vo polinjata na detelina… prekrasno

  2. Olivera Says:
    januar 29th, 2011 at 1:06

    Jednog dana kad je nadješ i staviš na dlan – shvatiš ustvari da svaki listak nosi tvoj lik, taj delić sekunde nosi nemerljivu snagu letenja i sve tajne života na dnu okeana; u tom si trenu na dah od zvezda… Čarobno…
    navistina prekrasno!

Leave a Reply