Pesma svitca
Necu napisati ni jedan stih o tvojim ocima!
O tome kako si me ljubio
i kako si mi ukrao dah te veceri.
Necu ni odati tajnu zasto sam
te za ruku cvrsto drzala.
Ni zasto sam s tobom
krenula zvezdanim puticem
u mracniju stranu parka.
Necu ti reci ni koliko sam kapi
rose sa tvojih dlanova ukrala.
Ni koliko sam bila srecna kad si otisao!
Ni koliko sam bila tuzna kad sam te videla!
Ni kako sam zamisljala da
lezim na livadi
i upijam dusom vetar koji nosi
polen iz tvoga dvorista.
Necu napisati ni jedan stih o tvojim usnama!
Ni o tome kako si me gledao.
Ni kako sam svu srecu sveta ukrala
kad si dodirnuo mali prst na mom stopalu.
Necu ti reci ni da se vojska mrava
pod mojom kozom probudi
kad kazaljke se stope
kao nasi prsti na mojim bedrima.
Necu ti reci ni zasto sam
obukla malu crnu haljinu.
Ni jesam li ponela nesto tvoje…
Ni jesam li ti ostavila nesto svoje.
Ni jesi li me i koliko lagao
da mozemo sve
mozemo svuda
korakom, lakim,teskim
nogu pred nogu…
Da mozemo trcati
mozemo spavati
mozemo sanjati
Da se mozemo ljubiti
gledati
Da mozemo sve
bez reci, nemi
uvek zauvek…
Necu ti reci
ni da vozovi nisu kasnili…
Jos par stvari nevoljno skupljenih
zatvaram torbu, nevesto prikrivam suze
osmehom…
pozdravljam malog svitca
Odlazim…
Za neki sat on ce me cekati
sasvim slucajno
na peronu br.2
Lagano cu izaci iz voza
poljubicu ga strasnije no ikad
Bacicu kljuc nevinih pogleda
pusticu da budem ono sto jesam…
Ljubavnica tvog zloduha.
Tatjana Kozica
shaporodiva