Ovom vrstom umetnosti amaterski se bavim od 1991 godine, i do sada imam lepu kolekciju neobičnih kolaža i poezije. Veoma sam ponosna što sam uspela da jedan deo te kolekcije konačno pokažem i vama. Poezija je ogledalo moje duše, te stoga prati i kolaže koje radim. Svaki kolaž prikazuje jednu od mnogih priča, koje sam imala prilike da čujem ili dozivim. Svaki stih prati po malo tu priču.
Stojim kraj reke, vali mi sapcu stihove cudne. Vatra i voda savrsen spoj! Vatra sam znam, osecam sada virovi traze zagrljaj moj. Lunom se nespretno igraju kapi zvezde se spustile na reke dno, zovu me… sapcu da tu mi je mesto, jer tu nestaju sve tuge i zlo… Na tren zastanem… pogledom trazim oblak s [...]
Skripa stepenica… jos par koraka i… Ne postavljam pitanja. Ne trazim odgovore. Samo pratim tvoju senku… Pruzam ti ruku, tvoji vlazni dlanovi sapucu mi jos nesanjane snove. Crvena sofa topli jastuci… senke na vega platnu, nase… neukrotive… Dodji… dodirom mi izatkaj stihove na stopalu… na bedrima… Dahom mi vecnost istetoviraj na vratu. Dok dan polako [...]
Necu napisati ni jedan stih o tvojim ocima! O tome kako si me ljubio i kako si mi ukrao dah te veceri. Necu ni odati tajnu zasto sam te za ruku cvrsto drzala. Ni zasto sam s tobom krenula zvezdanim puticem u mracniju stranu parka. Necu ti reci ni koliko sam kapi rose sa tvojih [...]
Zalutah u ponoc… i jos lutam snena, kroz lavirint zamka od zlata i zvezda. Sa sjajem u oku poljubaca zedna utonuh u beskraj tvog nebeskog gnezda. Cija li su bedra, oci, prsti, misli probudila reci sto lome prasinu? Cije li su senke probudile takvu lavinu vrisaka… odjeka tisinu? Cijom snagom duha izvajana stvarnost, ispisane strasti [...]
Život je… polje deteline… nepregledno… čini se seže od kapi iz koje si se rodio pa sve do zrna zemlje kojim će te pokriti. I kad se dogodi onaj čarobni tren da samo vrškom trepavica dotakneš vazduh iznad tog polja – shvatiš da zapravo tu počinje beskraj; beskraj zelenila i crnila. Svaki stručak deteline moraš [...]
Prodju mi nekako dani. Sa oblacima zborim, rekama krugove vracam, sunce osmehom umorim. Al noc… tiha… beskrajna… ne znam gde bih s’ njom. Noc… Teska rec za izgovorit u dusi mi napravi lom. I kao da nikad ne prolazi, zove me u tminu me vuce! Kao da ceznja beskrajna iznad uzglavlja mog, vesto rukave suce… [...]
Zivela sam izvan sebe pretvarala se da sam neko drugi. Bila samo ceznja koja luta u beskraj bez cilja, cekajuci da se vratim sebi. Cekanje je bilo predugo i moja snaga je kopnila. I onda si dosao ti doneo toplinu i osmeh iskru mladosti… mudrost poznih godina. Oslikavala sam tvoj lik po nebu zlatnim nitima [...]
Miluje vetar nemirno lisce ko glas tvoj moju dusu od stakla. Nikada ti nisam videla oci al me je iskra iz njih dotakla. Nemirno lisce! Nemirno more! Nemirne zore! Zasto mi stalno u snove dolazis, ako zelis da sve zaboravis. Ostani tu gde jesi sada nemoj mi dusu mrviti, dusu sto se bez nade nada… [...]
Opet suze mila – cemu? I bol taj Sto ti bradu u vis dize? Mislis ne vidi se patnja na uglu usana tvojih? Cemu to mila – pusti… Pusti ga neka ide. Vrati mu uspomene i reci koje bez reci govore. Znam da je tesko mila – zaboravi Iskre u ocima I osmeh njegov I [...]
Tvoje su se reci kao paukove niti umrsile u moju kosu. Miluju me nezno. Ne daju se poderati. Klize niz vrat golicavo, nestvarno. Zmurim… Dah moj na tvom uzglavlju oreol crta lagano… Tvoji nezni prsti osecaju glatkocu mojih jastuka. Ne disem. Od nekud se cuje krik cujes li?… Cuvaj ga u mislima jer ja sam [...]
shaporodiva