Ovom vrstom umetnosti amaterski se bavim od 1991 godine, i do sada imam lepu kolekciju neobičnih kolaža i poezije. Veoma sam ponosna što sam uspela da jedan deo te kolekcije konačno pokažem i vama. Poezija je ogledalo moje duše, te stoga prati i kolaže koje radim. Svaki kolaž prikazuje jednu od mnogih priča, koje sam imala prilike da čujem ili dozivim. Svaki stih prati po malo tu priču.
Daj mi pramen tvoje kose, da ga u prag svoj zazidam.
Da me tvoje oko gleda, svako vece dok se skidam.
I dodire tvoje nezne, da ih nosim svud sa sobom.
I tako cu uvek znati, da sam tvoja, da sam s’ tobom.
Pokloni mi svoju senku, a sa njom i srce milo.
Pa cu tad do smrti znati, sta se to sa nama zbilo.
Tatjana Kozica
shaporodiva