j@ stvaram svet oko sebe

Konacno je stigla, hitro je skocila s konja, osvrnula se da vidi je li sama, nasmesila se. Sada je ona samo Solami… njegova Solami. Zabacila je glavu da skloni svoje crne mokre uvojke s lica… zadigla krajeve siroke bogate suknje i zadenula ih za pojas, njena blistava barsunasta koza bljesnula je obasjana mesecevim zracima. Uspravila se i ponosno krenula. Priblizavala se vratima zamka i osecala vatru u sebi, vatru i strah da su je meseceve senke prevarile i da Gabela ovog puta nece naci. Ipak je hrabro otvorila vrata i krocila u zamak…

Miris sveca, ruzinog drveta i cimeta osecao se u vazduhu… zadrhtala je… Gabel je ipak tu.

Malim bosim stopalima ostavljala je trag za sobom, a miris konja, vina, vatre, sirio se prostorijom kojom je setala. Zastala je isped njegovog ateljea, brzo je razmisljala – proverice tu; on cesto zaspi pored svojih slika, one su njegov zivot i njegova najveca ljubav, nerado ih ostavlja cak i nocu… Bila je u pravu… On okruzen svojim delima … tu pred njom…

Gledala ga je kako duboko uvaljen u svoju fotelju spava… Ruke su mu klonule; umorne, teske, umrljane bojom; jasno su se ocrtavale vene na dugim tananim prstima. Prisla mu je lagano… culo se samo sustanje njene mokre suknje i pucketanje vatre… Drhtavim rukama mazila je vazduh oko njegove glave plaseci se da ga ne probudi… Nikada joj nije bilo sasvim jasno zasto se uvek uzbudi dok ga gleda kako spava tako umoran i skrhan… Mozda njena zelja da bude jaca, da dominira, mozda… samo te senke neznosti koje su obavijale njegovo lice opustenost, nemoc da sakrije strah… Nije odolela. Dodirmula mu je usne vrhom prstiju, bile su suve, ispucale; osetila je njegov topli dah i vrelina joj se kao vosak slila niz kicmu… tako silno da se izvila, posrnula i pala mu u krilo… Vesto ga je obgrlila nogama ispravila svoju bradu visoko i gledala ga kao mlada gladna vucica koja je spremna za napad… Gabel se promeskoljio i lagano podigao svoje kapke, nije se cinilo da je iznenadjen sto je vidi, nije se cinilo ni da shvata da je budan… oreol one magicne neznosti nestao je i on je ponovo bio Gabel… beli Gabel… nadmen, drzak, strastven. Osecao je on na svojom butinama vrelinu, pred ocima su mu bile jedre cvrste grudi, crni uvojci padali su divlje preko njenih obraza, a iz ociju siktala vatra… osecao je, ali nije zeleo da joj to pokaze istog trena. Voleo je tu njihovu malu borbu nadmoci u strasti, u vatri koja ih oboje izgara do kostiju.
Pokusao je da sakrije svoju neodoljivu zelju da je poljubi tako sto je zapalio cigaretu. Drsko je gledao u oci i pravio kolutove dima ispred njenog lepog lica. U njoj se rasplamsavao bes, osecala je vrelinu na butinama i gledala u belinu njegove koze ispod razdrljene kosulje, njegovu razbarusenu meku plavu kosu i njeno nebo u tim plavim ocima… zelja da mu otme cigaretu i rastrgne odecu s njega je razdirala ali nije htela prva da popusti… Pokusala je da ustane, no on je hitro pruzio ruku i uhvatio je za potiljak.

-Mirises na konje Solami, na vino, ponekad se pitam nisi li decak?

-Pusti me Gabele pa cu ti pokazati. Mazno mu je saputala, i lagano pocela da se pomera u njegovom krilu. Nije mogao da izdrzi, njegova ruka polako se spusatala niz njen vrat i taman kada su mu prsti dodirnuli njene grudi ona se izmigoljila i skocila na sto.

-Dodji Gabele, hoces da znas jesam li decak. Pogledaj…
Zadigla je suknju tek toliko da joj se vidi prepona. Gabel je tesko disao, pogled mu je bio mutan, niz ledja su mu se slivale kapljice znoja…

-Uhvati me beli Gabele!!! Hajde!!!
Cikala ga je Solami dok je trcala po sobi. Potrcao je za njom i jedva da je uspeo da je uhvati za kosulju koja se slepila uz njeno telo… strgao je sa nje… na cas je stao opcinjen njenom lepotom, zagnjurio je glavu u kosulju i upijao miris njenog znoja pomesanog sa mirisom konja, trave, reke, slobode… zeleo je da se pretoci u njene mirise da bude svuda po njoj… u njoj…

Pruzio joj je ruke i pozvao je:
-Pridji Solami, pa vidi noge su ti izgrebane, dodji da ti zalecim rane…

Prisla mu je lagano se njisuci u ritmu vrele ciganske muzike, mazila se kao macka, gledala ga kao gladna vucica. Njegova zelja da ukroti tu strast u njoj silno se osecala u vazduhu.

Uzeo je za ruku i poveo kroz prostoriju… nezno je spustao na prostirku kraj kamina i pritom ljubio njeno rame po kom je poskakivao odsjaj divljih plamicaka vatre… drugom rukom je obujmio oko stuka i lagano spustao saku niz kicmu. Gledao je kako se izvija od zadovoljsta, njeno telo bilo je bozanstveno. Osecao je kako se u njemu otvara vulkan strasti, kako mu telo probada bezbroj strela, kako mu se prepone grce od bola i zelje. Znao je: samo Solami moze da ugasi tu vatru u njemu.

Ona ga je mamila pogledom, pokretima, polako je prelazila rukom po svom vratu , njene jedre grudi titrale su u vazduhu zeljne poljubaca. Osetila je njegovu ruku na butini, lagano je pomerila nogu dopustajuci mu da utone u njeno medjunozje. Blagi grcevi kao peckanje gromova prozimali su njeno telo. Toplina koju je osecala u sebi izgarala je svaki atom njene duse toliko da je osecala bol. Znala je: samo Gabel moze da ugasi tu vatru u njoj.

Lagano se pridigla i sapnula mu: – Ljubi me… ljubi…

U njemu se skupila sva snaga vasione i on je poceo prvo lagano, a onda sve snaznije da ljubi i miluje njeno toplo uzdrhtalo telo. Osecao je njenu divlju strast koja ga je tukla po grudima tako da je jedva disao, a… ipak pritom udisao vazduh svih sazvezdja. Osecao je kako ga ljubi po citavom telu, brzo divlje, a tako nezno i vesto… U njegovim rukama njeno prelepo telo uvijalo se po taktu najlepse muzike, dovodila ga je do ludila. Njeni uzdasi su mu pomracivali um… Ljubio joj je vrat, povremeno ne izdrzavsi da u njega zarije svoje bele zube, nezno joj saptao: – Zelim te Solami…ugasi ovaj vulkan u meni…

Vec u sledecem trenutku pogledi su im se sreli i iz njih je vristala ista poruka… predali su se jedno drugom strasno bez zadrske, bez stida. Njihove senke pravile su vanvremenske crteze po zidovima, uzdasi, krici, disanje, najlepsu ovozemaljsku muziku. Dugo su vodili ljubav, a onda zaspali isprepletani kao divlje siblje koje raste kraj Dunava.

Pred zoru Solami se probudila, od svoje raskosne suknje vesto napravila haljinu, kosulju lagano spustila pored Gabelove glave. Jos tren ga je posmatrala ne bi li upila malo neznosti koja je stvarala oreol oko njegovog usnulog lica, pomazila vazduh iznad njegovog tela plaseci se da ga ne probudi… i krenula.

Iskrala se lagano, uzjahala divljeg andaluza i pobegla u susret zori. Osecala je Gabelovu snagu u sebi, svaki korak njenog konja u njoj je budio secanja na proteklu noc. Suze su joj se slivale niz vrele obraze i izgarala je u zelji da jednom bude njegova, samo njegova Solami. Stigla je u tabor tik pre nego su se „strazari“ probudili… pozurila je da se pripremi za jutarnje oblacenje… opet je bila samo Solami princeza. Dzati…

Gabela su probudili zraci sunca koji su mu milovali usne… pomislio je da je to Solami… jos je osecao njene sokove ljubavi u sebi… Miris njenog tela sirio mu je nozdrve, osvrnuo se i ugledao kosulju kraj svog uzglavlja; divlje je zgrabio i zario lice u nju… plakao je dugo i opet utonuo u san izgarajuci od zelje da jednom bude njen samo njen beli Gabel.

Tatjana Kozica