j@ stvaram svet oko sebe

Znam da cu opet cuti njegov glas. Vesto ce, kroz miris magle, uci u pore moje kao vazduh. Podarice mi zivot i strah. Nece mi trebati ni lik, ni dodir, ni miris sveca u ponoc. Samo glas kao zvona u zoru, kao spokoj i nada. Znam da cu opet cuti njegov glas. Vodice me kroz livade, lomice stene predamnom, menjace rekama pravac, osusice mora, ucinice sve zbog mene. A ja… ja cu do tog trena ziveti od uspomena.

„Hvala ti sto si bio zrak svetlosti u mom mracnom snu.“

Citam red po red sjajni
to je buket tvojih tajni.
Nece svako da razume
il’ ne ume?
Bukovski i Don Juan
behu nekad i tvoj san.
Vazduhu si krao dusu
znao si za „dugu susu“

Ziveo si kroz svoj san,
Jedan dan-za jedan dan.

Tocak, vatra, Zemlja, voda!
Prijatelji tvoga svoda.
Ulise ti vrlu snagu
Snagu roba!

Pa robujes sada lako
al’ se ipak u snu pitas
Dokle tako?

I zapamti…
Ne zavidi Dzonatanu
sto on ima meka krila.
Jer… pitao bi i on tebe
„Cija bi sad ONA bila“

Danas mi je rodjendan i osim što ga slavim sa svojom porodicom, slavim ga i sa vama ovde u mom – sajber svetu. A, ako mi slučajno ne verujete, skoknite na www.inter.co.yu i imaćete jedinstvenu priliku da vidite šta su pravi sajber prijatelji.

HVALA MILI MOJI:)))

P. S: Uz dva F u inter caffeu, ima i mnogo dobrih dušica : )

Continue reading »

Sad imam odgovor kako se stiže
samome sebi malo bliže,
unutra negde gde su nam kosti
zlatne od ludosti
i od mladosti.

Sad imam odgovor kako da ronim
duboko u svoje bistro oko
i da duši nežno zazvonim
i volim
i verujem duboko.

Dublje od svetlosti.
Dublje od Svemira.
Dublje od svojih tajni i nemira.

Dublje od svoga najdubljeg sna.
Dublje od svoga najdubljeg dna.

M.A.