Vladine web strane

Možda sam, tužno neko, biće iz priče,
možda samo deo nekog veselog sna,
možda đak mali što prva slova sriče
u školi životnoj, gde polazim sa dna.

Otvoren prozor, deo nestvarnog neba,
u tami samo tvoja koža miriše,
kraj mene si i to je sve što mi treba,
ljubiću te večeras, tiho, još tiše.

Gledam te i pamtim nasmejano lice,
obnaženo rame, grudi, stopala, stas,
odletećeš samo, poput neke ptice,
jedino moje, moja propast si i spas.

Ne pitam te ništa, pogledaj me, znaću,
meni je to dosta, u oku sve piše,
napiši da stanem, istog trena staću,
pesma si, pevaću te, tiho, još tiše.

Volim oči tvoje, volim usne pune,
kad ćutiš volim, volim da ti čujem glas,
I napet sam, kao na gudalu strune,
slutim, neće te biti, neće biti nas.

Sa njom je moj spokoj, u njoj mi je snaga,
ona je kraj mene, čujem je da diše,
jednom kad odeš, kad nestaneš bez traga,
sanjaću te nemiru, tiho, još tiše.